Želite da živite duže, jedite manje!
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor M.V.
Ako je hrana naše gorivo da bismo dobro i kvalitetno funkcionisali svaki dan, kako bismo sve poslove obavljali što efikasnije, tako moramo paziti i kako se hranimo. Šta unosite u organizam i da li se hidrirate dovoljno? Sagledajte celokupno kako vaš dan izgleda iz ugla konzumacije hrane i unosa tečnosti.
Naravno i to je važno. Ali da li je hrana koju unostie prirodna, tj. zdrava uravnotežena vitaminima i mineralima, jer na taj način ćemo održavati zdravlje i vitalnost, a to je svakako važno za dugovečnost. Pored toga, šta jedemo bitno je i koliko jedemo. Istraživanja sve više pokazuju i dokazuju da količina hrane igra veoma važnu ulogu na naše zdravlje, kao i u našoj dugovečnosti.
Meso svakako treba konzumirati u umerenim količinama iz proverenih izvora po mogućstvu od pašnih životinja, jer je današnje meso puno hormona, a životinje se čuvaju u potpuno drugačijim i nezdravijim uslovima nego što je to bilo u vreme naših baka i deka. Naime, istraživanja su pokazala da oni ljudi koji duži žive imaju ishranu bogatu tj. raznovrsnu koja je domaća. Dakle, jeli su voće i povrće, orašaste plodove koji su sami gajili ili su kupovali žvotinjske namirnice u kontrolisanom uzgoju. Ishrana im je bila puna nutritivno bogatih namirnica. Takođe, ishrana im je bila skoro bez rafinisanog šećera i kao i prerađenih prozvoda.
Jedite masnu ribu, jer će omega-3 masne kiseline iz morskih riba dobro uticati na celokupno zdravlje. Naime, studija koja se sprovela na univerzitetu Ohio State otkriva kako omega-3 masne kiseline značajno smanjuje upalne procese u organizmu. Ovo stanje je povezano sa svim zdravstvenim poremećajima u organizmu (od alergija pa sve do tumora).
Ishrana mora biti bogata vlaknima i vitaminima. Svakodnevno na vašem meniju neka bude voće i povrće, takođe i umereno žitarice od celog zrna ukoliko dbro podnosite žitarice. Obratite pažnju čak i kakav kvalitet hleba jedete. Orašaste plodove svakodnevno konzumirajte. Možete Ih zameniti i koristiti kao zdrave grickalice. Ali, takođe i sa njima morate biti obazrivi što se tiče količine (jer svako preterivanje može biti štetno). Lekati preporučuju da je unos dnevne količine orašastih plodova dovoljan veličine kao jedna šaka. Na univerzitetu u Harvardu čak dve naučne studije potvrđuju otkriće da orašasti plodovi koji se redovno konzumiraju tj. koji su uvršteni u redovnu ishranu čoveka smanjuju rizik od preuranjene smrti.
Poslednjih godina kod nas je takođe stigla vest o velikom otkriću japanskog naučnika Jošinori Osumi koji je 2016. dobio Nobelovu nagradu za otkriće fenomena autofagija. Autofagija je samoisceljujući proces koji nazivaju i eliksirem mladosti (iako je doslovan prevod ovog termina značio “jedenje samog sebe”). Ovaj prosec izlečenja, a pre svega prevencije od raznih poremećaja u organizmu i obolenja, je veoma blagotvoran po celokupni organizam. U organizmu autofagija koristi proces reciklaže nakupljenih toksina iz tkiva i ćelija, gde dolazi do samodetoksikacije. Dakle, zdrave ćelije recikliraju oštećene, stare i bolesne ćelije, kao i mikroorganizme. Kada dođe do samouništenja loših ćelija, tada se pokreće proces lučenja hormona rasta (stvaranja) novih ćelija tj. podmlađivanja. Takođe, tada se u organizmu uvećava i celokupna životna energija za svakodnevno funkcionisanje.
Ono što, takođe, možemo uvideti kao pomoć potencionalnoj dugovečnosti je važnost i prisustvo kroz vekove fenomena zvanog post. Kao što postoji post religijskog karaktera (a ujedno koji treba po zdravlje da deluje preventivno), tako su prisutni i zdravstveni postovi koji se primenjuju za različite namene pri oporavku ili ozdravljenju pacijenta.
Stoga, jedite planski, svesno, i uravnoteženo hranu koja će vam svojim kvalitetom i kvantitetom unaprediti i održati zdrav ,a samim tim, i dug život.