Alternative šećeru i oralno zdravlje
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Urednik
Veštački zaslađivači i alternative šeceru u vidu alkoholnih šećera su postali veoma popularni zahvaljujući činjenici da imaju manje kalorije od šećera, ili čak nula kalorija.
Osim toga, oni uobičajeno imaju nizak glikemijski indeks, što ih čini pogodnim za osobe koje žele da kontrolišu telesnu težinu i nivo šećera u krvi. Međutim, ovi zaslađivači su takođe doveli do kontroverzi i zabrinutosti u vezi sa njihovim uticajem na oralno zdravlje.
U nastavku ćemo analizirati uticaj popularnih alternativa šećeru na zdravlje zuba i videti da li su proizvodi bez šećera zaista zdraviji za zube.
Veštački zaslađivači
Kada se koriste u prehrambenim proizvodima, veštački zaslađivači poput aspartama, sukraloze, i acesulfama K, ne utiču na nivo šećera u krvi, što je korisno za osobe sa dijabetesom. Međutim, oni mogu dovesti do pojave drugih oralnih problema.
Veštački zaslađivači mogu dovesti do razvoja karijesa zuba, budući da doprinose stvaranju kiselina u ustima koje mogu da oštete zube.
Ove kiseline imaju negativan uticaj na zdravlje zuba, i mogu dovesti do stvaranja karijesa, čak i ako ne sadrže šećer. Pored toga, veštački zaslađivači mogu dovesti do pojave suvih usta.
Osim što mogu dati neprijatan osećaj, suva usta mogu dovesti do drugih problema sa oralnim zdravljem, uključujući infekcije desni i loš dah.
Pljuvačka u ustima igra važnu ulogu u spiranju bakterija sa zuba i uklanjanju ostataka hrane, pa je smanjena količina pljuvačke faktor rizika za različite probleme.
Iako predstavljaju bolju opciju od konzumacije šećera, veštački zaslađivači nisu idealna zamena.
Osim toga, neki od ovih zaslađivača mogu izazvati ozbiljne nuspojave u slučaju prekomerne konzumacije.
Alkoholni šećeri
Alkoholni šećeri su vrsta ugljenih hidrata koja se često koristi u industrijskoj hrani kao zamena za šećer. Zanimljivo je da iako se nazivaju alkoholni šećeri, ove supstance ne sadrže niti alkohol, niti šećer.
Neki od najčešće korišćenih alkoholnih šećera uključuju ksilitol, sorbitol i manitol. Ksilitol, ili brezin šećer, često se može naći u žvakaćim gumama i zubnim pastama kao zamena za šećer.
Pored toga, alkoholni šećeri su vrlo često deo tečnosti za ispiranje usta zahvaljujući efektu hlađenja koji pružaju.
Korišćenje ovih tečnosti može biti korisno kod pacijenata sa protetskim radovima, fiksnim protezama ili luminirima, budući da će pomoći uklanjanju bakterija iz usta.
Ovo ne treba da čudi, budući da ksilitol može pomoći u sprečavanju karijesa, a takođe ima i antibakterijska svojstva koja mogu pomoći u sprečavanju infekcija u ustima.
Alkoholni šećeri su generalno dobro istraženi, i imaju svoju primenu u stomatologiji još od sedamdesetih godina prošlog veka, te se smatraju bezbednim.
Negativne strane alkoholnih šećera mogu da uključuju pre svega stomačne tegobe poput nadimanja, dijareje i bolova u slučaju da se konzumiraju u većoj količini.
Zaključak
Veštački zaslađivači i alkoholni šećeri predstavljaju zdraviju alternativu šećeru, posebno kada je reč o alkoholnim šećerima.
Oni ne samo da neće uticati negativno na kvalitet zuba, već u određenoj meri mogu da dovedu do poboljšanog oralnog zdravlja.
Ksilitol je najbolji primer, i čest sastojak žvakaćih guma, tečnosti za ispiranje zuba i pasta za zube.
Kada je reč o veštačkim zaslađivačima, oni mogu negativno uticati na zdravlje zuba, no na drugačiji način od šećera.
Zahvaljujući kiseloj sredini koju stvaraju, oni mogu doprineti razvoju karijesa u određenoj meri.
Pored toga, ovi zaslađivači smanjuju lučenje pljuvačke što može doprineti smanjenom oralnom zdravlju.