Zašto trenutna piramida ishrane nije uopšte zdrava?
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Aleksandra Rafailović
Prenos saveta o ishrani kroz piramidu punu raznovrsne hrane, odličan je način da se ilustruje šta sve čini zdravu ishranu. Piramidalni oblik odmah nam nagoveštava da neka hrana treba da se jede češće jer je zdravija, dok određena vrsta hrane treba da se jede u manjoj količini i povremeno. Svi ovi slojevi, odnosno redovi predstavljaju glavne grupe hrane koje doprinose sveukupnoj ishrani.
Prva piramida ishrane se pojavila u Švedskoj 1974. godine i ovu piramidu je preuzelo preko 25 zemalja i organizacija i menjalo ih i prilagođavalo svojim potrebama. Ovu piramidu su preuzele i Sjedinjene Američke Države i prilagodile je 1992. godine, od kada su je brojne države usvojile kao „zakon“ kada je u pitanju svakodnevna ishrana.
Danas, kada su informacije o bilo čemu, pa i ishrani, dostupne gotovo svima, uviđamo da piramida ishrane ne samo da nije dobro formulisana, već i da je u potpunosti nezdrava. Prema ovoj piramidi iz 1992. godine, na vrhu piramide nalazimo masti, ulja i šećere, odnosno zaslađivače koji se koriste umereno.
Mleko, jogurt i ostali mlečni proizvodi se preporučuju u dve do tri porcije dnevno, kao i meso, riba, pasulj, jaja i orašasti plodovi. Preporuka je da se unosi tri do pet porcija povrća i dve do četiri porcije voća. I na dnu piramide, kao hrana koja se najviše preporučuje jeste hleb, žitarice, pirinač i paste koji sačinjavaju neverovatnih šest do 11 porcija dnevno.
Najveći problem sa ovom piramidom jeste što su masti obeležene kao loše, a preporučivala se hrana sa dosta ugljenih hidrata.
Ono što su istraživači naknadno utvrdili jeste neverovatna činjenica da su ljudi jeli ishranu sa malo masti i zamenili je visoko-prerađenom hranom koja je puna nezdravih ugljenih hidrata. Drugim rečima, više šećera i skroba, a samim tim i ugljenih hidrata. Da li vam zvuči poznato ogroman broj obolelih od metaboličkog sindroma, insulinske rezistencije, dijabetesa tipa 2 itd?
Jedan od glavnih problema, osim same podele piramide, jeste to što ne postoji oznaka kolika je zapravo jedna porcija. Takođe, u samoj piramidi nigde nije istaknuto to da se ugljeni hidrati razlikuju i da postoje prosti, složeni i prerađeni.
Tokom godina, piramida ishrane se promenila, ali ne znatno. Godine 2005. vlada SAD-a je ažurirala svoj dijagram tako što je dodala figuru osobe koja se penje uz stepenice, tako naznačivši značaj fizičke aktivnosti. Pak, kada je u pitanju sama podela hrane u piramidi, znatne razlike nije bilo.
Tek u poslednjih desetak godina je dato više prostora u svakodnevnom životu kako kroz medije, edukaciju i brojne dokumentarce o čemu bi svi trebalo da povedemo računa kada je u pitanju zdrava ishrana.
Poruke koje se sve više komuniciraju jesu da treba jesti manje porcija i tanjir napuniti jednom polovinom povrćem, jednom četvrtinom proteinima i jednom četvrtinom ugljenim hidratima i ne zaboraviti na masti! Naravno, treba obratiti pažnju odakle proteini i ugljeni hidrati dolaze. Nije isto jesti svakodnevno parizer, kao i piletinu, i nije isto jesti cele žitarice i slatkiše pune šećera. Uzimajte makronutrijente iz pravih izvora punih hranljivim materijama.
Međutim, da bi se šteta naneta prvobitnom piramidom ishrane ispravila, potrebno je dosta vremena, edukacije i promena u samom sistemu informisanja iz korena. Da bi se to desilo, celokupan sistem, školstvo i porodice moraju biti uključeni, a do tada, informišite se iz relevantnih izvora i birajte pametno.