Insulinska rezistencija, dijabetes tipa 2 i LCHF
Kategorija: Zdrava ishrana
Moja mama je dijabetičar skoro trideset i prima insulin već dvadeset godina. I eto već dvadeset godina samo se ublažavaju simptomi ali lečenje, ma na to niko ni ne pomišlja, jer kao dijabetes II nije izlečiv, živiš sa tim, svaki dan dva puta dnevno primaš insulin i ćutiš.
Ono što je potpuno neverovatno je to da su zvanične preporuke za ishranu dijabetičara potpuno iste kao i za zdrave a to je piramida ishrane u kojoj treba da najviše 10% unosimo kalorija iz masti, 55-60 % iz ugljenih hidrata, što ako uzmemo u obzir da odrasla osoba u proseku unosi oko 2000 kalorija dnevno to znači da je oko 1200 kalorija samo iz uh što je 300 grama UH tj šećera, skroba iz žitarica, pekare, krompira, voća itd.
I umesto da se dijabetičarima i ljudima koji su insulinski rezistentni savetuje da drastično smanje unos ugljenih hidrata lekari savetuju smanjenje masnoća. I toliko to lekari ozbiljno prenose svojim pacijentima, da se moja mama već dve –tri decenije na pomen butera, žumanceta ili svinjske masti prepadne kao djavo od krsta što je potpuno bezrazložno, jer ugljeni hidrati su ti koji uzrokuju povećanje glukoze tj šećera u krvi a ne masti.
Masti koje mogu uzrokovati dijabetes ili insulinsku rezistenciju su trans masti iz delimično hidrogenizovanih biljnih ulja, jer kad se ove veštački napravljene masnoće ugrade u zidove ćelija dolazi do medjudelovanja sa receptorima insulina.
Inače su prirodne masti veoma važne za ishranu dijabetičara (a i svih ostalih) jer daju organizmu i potrebne vitamine A i D kojih nema u ugljenim hidratima a koji su veoma bitni za sve nas a posebno za dijabetičare, jer sprečavaju probleme sa kojima se sreću dijabetičari kao neuropatije, problemi sa bubrezima, očima, sporo zarastanje rana,infekcije itd.
LCHF (law carb high fat) ishrana tj ishrana sa malo ugljenih hidrata i dosta masti je pokazala mnogo više dobrobiti za ljude koji imaju dijabetes tipa II ili insulinsku rezisteniju. Naravno da ne savetujemo prelazak na ovaj način ishrane tek tako već se treba dobro informisati, pripremiti jelovnike, konsultovati lekara koji je upoznat sa ovakvim načinom ishrane. Jer će najverovatnije u slučaju da se osoba hrani kako zvanične smernice ukazuju biti potrebno smanjenje doza insulina koje osoba prima. Ima dosta slučajeva da su ljudi potpuno uspeli da prekinu korišćenje insulina.
Namirnice koje su dozvoljene u LCHF ishrani su:
Jaja na sve načine – kuvana, pržena ili omlet. Najbolja su ekološka ili domaća jaja zbog zdravijeg odnosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina.
Riba i druga hrana iz mora, rakovi, škampi, školjke. Plava riba je zdravija od bele jer je bogata esencijalnim omega-3 masnim kiselinama (sardina, skuša, lokarda).
Meso – jagnjetina, divljač, svinjetina i govedina. Masnoću sa mesa nije potrebno uklanjati . Najbolje meso je od životinja koje prirodno pasu travu.
Živina – piletina i ćuretina – kuvana, pečena ili pržena. Takodje ni ovde nemojte skidati kožicu jer ona sadrži vrednu masnoću.
Iznutrice koje su nezamjenjiv izvor vitamina A i D i kojesu nam potrebne za mnoge važne funkcije u telu.
Masnoće – maslac, pavlaka, hladno ceđeno kokosovo ulje, svinjska mast i hladno ceđeno maslinovo ulje.
Majonez i sosovi napravljeni od hladno ceđenog maslinovog ulja, maslaca, domaćih jaja i začinskog bilja.
Povrće koje raste iznad zemlje – sve vrste kupusa, karfiol, kelj, spanać, blitva, boranija, artičoke, špargle, brokoli, tikvice, patlidžani, masline, pečurke, krastavci, sve vrste zelene salate, paradajz, paprika itd. Koristite beli luk i đumbir jer su vrlo zdravi.
Avokado
Voda jer je najbolje piće. Pijte često, ali najbolje između obroka obzirom da pijenje vode odmah posle ili za vreme obroka razređuje želudačne sokove i otežava probavu. Koliko vode dnevno treba popiti zavisi od osobe do osobe, od godišnjeg doba, fizičke aktivnosti i još puno toga, zato se ne može govoriti o jednoj univerzalnoj količini koja bi odgovarala svima. Boja urina je dobar pokazatelj – ako je jarko žut, pijete premalo, ako je bezbojan, pijete previše, ako je svijetlo žut, pijete onoliko koliko vam treba.
Namirnice koje mogu da se konzumiraju ograničeno
Punomasni mlečni proizvodi, kisela i slatka (neutralna, nezaslađena) pavlaka , sirevi i fermentisani mlečni proizvodi. Koristite one sa većim procentom masnoće i manjim procentom UH.
Korenasto povrće kao što su cvekla, šargarepa i luk
Limun i grejpfrut, bobičasto voće, maline, borovnice, jagode i kupine.
Orašasti plodovi i semenke – orasi, bademi, lešnici, zatim bundevino, suncokretovo, laneno i susamovo seme . Mlevene orašaste plodove i semenke možete koristiti umesto brašna za razna peciva i hleb.
Kokosovo brašno i nezaslađeni kakao prah.
Kafu (umesto mleka bolje je staviti malo slatke pavlake), čajevi, topla ili hladna limunada.
Namirnice koje treba izbegavati:
Šećer, slatkiše, sokove i sve zaslađene napitke, kolače, peciva, zašećerene jogurte, razne pahuljice za doručak i sušeno voće.
Krompir, slatki krompir, testeninu,hleb, proizvode od brašna i žitarica i čips.
Pirinač, kukuruz i kokice.
Margarin – Hemijski izmanipulisana masnoća koja sadrži štetne hemikalije
Suhomesnate proizvode koji sadrže hemijske dodatke, na primer glutamate (pojačivače ukusa), konzervanse E250 (nitrite) i šećere (čitajte deklaraciju).
Ulja bogata omega-6 masnim kiselinama – kukuruzno, sojino i suncokretovo ulje, tj. sve koji se nazivaju „jestivo” ulje. Višak omega-6 izaziva upalne procese u telu.
Pivo (tečni hleb)
Voće je slatko te izaziva skakanje šećera a time i skakanje insulina, te nije preporučljivo dijabetičarima a i ljudima sa insulinskom rezistencijom se preporučuje izuzetno retko, tj u retkim situacijama, posebno sučeno voće.
Namirnice koje povremeno možete konzumirati:
Tamna čokolada sa minimumom 70 % kakaa
Čaša vina ili čašica konjaka/viskija, domaće rakije
Deo teksta preuzet je sa bloga Anite Šupe te za sve detalje o ovom načinu ishrane možete naći ovde: http://istineilaziohrani.blogspot.rs/2015/01/zbog-cega-bi-prehrana-s-malo.html
Urednik portala Ana Milivojević