Zašto „calories in, calories out“ teorija nije ispravna i nova istraživanja
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Aleksandra Rafailović
Za one koji nisu upoznati još sa ovim terminom, šta „calories in, calories out“ tačno označava? To je princip putem kojeg praktično pratite broj kalorija koji unesete i broj kalorija koje potrošite.
Praktično, nije bitno da li ćete određeni broj kalorija uneti iz „zdrave“ ili „nezdrave“ hrane, dok god je broj kalorija koji potrošite veći od unetih, te na taj način mršavite. Na osnovu ove teorije, gojaznost je samo stvar unosa većeg broja kalorija, u odnosu na broj potrošenih kalorija, što je donekle tačno.
Zagovornici ove teorije tvrde da nije bitno koja hrana je u pitanju dok god ne premašujete zadati broj kalorija koji treba da unesete u toku dana. Sve što je potrebno da biste smršali jeste da jedete manje, krećete se više.
Kilogram masti iznosi 7.700 kalorija, što bi značilo da ako biste jeli 500 kalorija manje svakog dana, ili ako biste utrošili 500 kalorija više nego što vam je potrebno, onda biste za nedelju dana sagoreli 3.500 kalorija, odnosno gotovo pola kilograma. Iz ove računice je proistekla teorija da su sve kalorije iste, što nije tačno.
Iako je istina da gojaznost izazivai prekomerni unos kalorija, ovo drastično pojednostavljenje je u potpunosti pogrešno. Ono što bi svako trebalo da zna jeste da različite vrste hrane prolaze kroz drugačije metaboličke procese u našem organizmu pre nego što se pretvore u energiju.
Jedno od veoma pogrešnih mišljenja jeste da su „sve kalorije stvorene jednake“. Različiti makronutrijenti – proteini, masti i ugljeni hidrati, prolaze kroz različite metaboličke procese. Na primer, fruktoza, nakon što uđe u jetru iz digestivnog trakta, može se pretvoriti u glukozu i tako se skaldištiti kao glikogen. Ali, ako je jetra već puna glikogena, pretvara se u masti. Kada se prekomerno unosi, može dovesti do insulinske rezistencije, koja povećava nivoe insulina u čitavom organizmu i tako dovodi do gojenja.
Zatim, imamo primer proteina. Oko 30 odsto kalorija proisteklih iz proteina će se utrošiti na varenje, a isto tako će oni povećati osećaj sitosti i ubrzati metabolizam. Ovo može pomoći i u izgradnji mišića. Na ovaj način vidimo da fruktoza i proteini imaju sasvim različit uticaj na organizam i da sve kalorije nisu jednake.
Takođe, treba shvatiti i da se sva hrana ne može jesti u prekomernim količinama. Kada biste pokušali da jedete previše brokolija ili jaja, shvatili biste da ste veoma brzo siti i da ne možete više da jedete. Sa druge strane, kada biste jeli velike količine čokolade, ne biste bili siti, štaviše, veoma brzo biste ponovo bili gladni. Ovo nam takođe govori da određena vrsta hrane izaziva i „zavisnost“ i povećava glad.
Istraživanja su pokazala da prosta zamena makronutrijenata može dovesti do smanjenja apetita i mršavljenja. Najbolji primer jesu dijete sa malo ugljenih hidrata i dijete sa malo masti.
Ljudi koji jedu malo masti, moraju da vode računa o broju kalorija, dok oni koji jedu malo ugljenih hidrata, a više masti i proteina ne moraju da brinu toliko o broju kalorija već jedu dok ne osete sitost, a isto će gubiti na težini.
Istraživanja očito govore da LCHF dijete umanjuju apetit i pomažu ljudima da mršave bez prevelikih restrikcija i svakodnevnog brojenja kalorija. Naravno, ne morate ni da u potpunosti izbacite ugljene hidrate iz ishrane, ali povedite računa da oni ugljeni hidrati koje unoste nisu iz prostih šećera i ne izazivaju vam veću zavisnost i glad. Jedino na taj način ćete održavati optimalnu telesnu masu i biti zdravi.