KoDren

Switch to desktop

LCHF Ishrana

LCHF ishrana

Naziv LCHF dolazi od Low Carb Higt Fat (manje ugljenih hidrata  više masnoće) i predstavlja način ishrane u kojem se ograničava unos ugljenih hidrata i povećava unos prirodnih masnoća.

Osim što ograničavamo unos ugljenih hidrata (sećera i skroba) takodje izbegavamo rafinirana i hidrogenizirana biljna ulja i druge industrijske preradjevine koje su prepune veštačkih dodataka i štetnih hemikalija. Treba da nastojimo da jedemo koliko god nam to situacija dozvoljava (zna da bude veoma komplikovano u današnje vreme u gradovima) čiste izvorne namirnice iz organskog ili domaćeg uzgoja. Ovakav način ishrane najsličniji je ishrani naših predaka kojoj smo i mi genetski prilagodjeni i koja je optimalna za dobro zdravlje i očuvanje normalne telesne težine. Ograničavanjem unosa ugljenih hidrata ne izazivamo podizanje šećera u krvi, kao što je to slučaj kod standardne ishrane bogate šećerom i skrobom. Visina šećera u krvi ostaje stabilna što dovodi do niske vrednosti inzulina u krvi te povećanog trošenja masnoće za energiju. Inzulin je vrlo važan i nezamjenjiv za telo ali visoke vrednosti ovog hormona u krvi dovode do nakupljanja masnih zaliha, ali i do drugih ozbiljnih poremećaja i bolesnih stanja.

Izbegavanjem rafinisanih i hidrogenizovanih biljnih ulja i margarina smanjujemo unos višestruko nezasićenih masnoća (omega 6) koje deluju inflamatorno - izazivaju upalne procese u telu, te na taj način smanjujemo rizik od brojnih hroničnih bolesti povezanih sa upalnim stanjima. Izbegavajući žitarice ne unosimo ni gluten, jedan od najvećih alergena i uzročnika mnogih autoimunoloških bolesti.

LCHF-pokret (Paleo, low-carb) nastajao je postepeno kako se dolazilo do spoznaje da je moderni način ishrane sa previše šećera, skroba i industrijskih preradjevina, glavni uzročnik mnogih modernih bolesti. Pokazalo se da je LCHF relativno jednostavno rešenje za galopirajuću epidemiju zapadnjačke bolesti ”metaboličkog sindroma” (povećani krvni pritisak, dijabetes tip-2, debljina, povećane masnoće u krvi). Glavni uzrok metaboličkog sindroma prevelika je konzumacija šećera i skroba što dovodi do visokog šećera u krvi, što opet dovodi do visoke količine inzulina. Visoke količine inzulina u krvi usled dužeg vremena dovode do raznih poremećaja u organizmu i pridonose izmedju ostalog razvijanju upalnih procesa i nakupljanju masnih zaliha. Ljudsko telo nije genetski predodredjeno da toleriše visoke količine ovog hormona kroz duže vreme. Čovjek je 99 % svog postojanja na zemlji ziveo kao lovac/sakupljačv  hrane  siromšne šećerima i ugljenim hidratima, a današnja se moderna ishrana uglavnom sastoji upravo od ugljenih hidrata i to onih najgorih – šećera i belog brašna. Mi imamo više od 99 % iste gene kao što su imali naši davni preci i nas organizam jednostavno nije stvoren za ovu ”novu” rafinisanu, hemijski izmanipulisanu  hranu.

Promenom ishrane na LCHF, koja je najsličnija čovekovoj izvornoj ishrani, možemo znatno poboljšati svoje zdravlje i rešiti se viška kilograma. Stabilni nivo šećera u krvi ne dovodi do izlučivanja inzulina, što omogućuje oslobadjanje masnih zaliha iz ćelija i njihovog  trošenja. Umesto šećera, telo tada troši masnoću za energiju, pa više ne osećamo tako čestu glad ni želju za jelom. Nedostatak energije i hronični umor nestaju jer više ne zavisimo o obrocima za dodatnu dopunu energije pošto nam je ona dostupna iz naših masnih rezervi.

LCHF  ne bi trebalo da bude još jedna dijeta za mršavljenje koju ćemo provoditi nekoliko nedelja i nakon toga se vratiti starom načinu ishrane koji se bazira na šećerima i skrobu. LCHF je stil života za ljude koji su shvatili da im "moderni" način ishrane narušava zdravlje i donosi višak kilograma, te prihvataju ovaj izvorni način ishrane kao način života - u cilju poboljšanja i održavanja dobrog zdravlja i regulacije telesne težine. LCHF nema sličnosti sa drugim dijetama za mršavljenje zato što kod ovog načina ishrane nema gladi. Jedemo do sitosti ali biramo koje namirnice jedemo. Najkraće rečeno, izbegavamo šećer i skrob tj namirnice bogate ugljenim hidratima - hleb, testenina, pirinač  i drugi proizvodi od žitarica, kao i krompir. Jedemo meso, ribu, jaja i povrće koji se pripremaju sa prirodnim masnoćama kao što su puter, svinjska mast, te hladno ceđeno kokosovo i maslinovo ulje. LCHF ne znači da se jede više mesa nego u standardnoj ishrani, već se jede više raznog povrća i više prirodnih masnoća koje daju hranjive materije, energiju i dugotrajniji osećaj sitosti, tako da se zapravo količinski jede manje ali sitije.

Portal kodren.com © sva prava zadržana Izrada sajta|amwmg

Top Desktop version