Poremećaji u ishrani: Anoreksija, Bulimija, Kompulzivno prejedanje
- Detalji
- Kategorija: Psihologija
- Autor M.V.
Kada je odnos prema hrani disharmoničan, dolazi do nekog od poremećaja ishrane. Bulimija, anoreksija, kompulzivno jedenje su poremećaji u ishrani koji se najčešće javljaju kod mladih, kao i kod žena.
Dakle, ove dve “ciljne” grupe najčešće su u problemima ovakvog tipa, jer su podložnije emocionalnim problemima koje teže kanališu. Mladi su najosetljiviji u tinejdžerskom dobu, jer sazrevaju, oformljavaju se kao ličnosti, pa se u tim godinama najčešće kao poremećaj ishrane javlja bulimija ili anoreksija.
Bulimija
Bulimiju prati glavni simptom kao što je preterano prejedanje pojedinca, gde ga dalje dovodi do izazivanja povraćanja ili uzimanje laksativa kako bi se sprečilo varenje hrane. Kod ovakvih osoba telesna težina može biti normalna, ali česti su drugi zdravstveni problem kao sto je nadutost, smetnje u varenju, upala grla, poremećaj metabolizma, i pre svega, umor. Ako se pretera u konzumaciji laksativa to će dovesti do poremećaja rada mišića creva, gde će nadalje uslediti još jedan zdravstveni problem, hronični zatvor. Isto tako, organizam može da dođe u stanje avitaminoze i dehidracije.
Anoreksija
Kod anoreksije je karakteristično da osoba odbija hranu (u smislu dovoljne količine ili ograničava sebe na određenu vrstu hrane). Ovakve osobe su izrazito mršave, nemirne, iscrpljene, umorne, malaksale ili im opada kosa. Dok oni koji dodatno vežbaju mogu da budu još mršaviji.
Kompulzivno jedenje
Kompulzivno jedenje podrazumeva uzimanje hrane i kada osoba nije gladna. Takvi pojedinci u kratkom vremenskom roku uzimaju veću količinu hrane, bez osećaja samokontrole, jedu brzo, ali se i pored svega ne mogu zasititi. Ovakve osobe su uglavnom gojazne. Najčešće pojedinci sa ovakvim poremećajem provode dosta vremena u planiranju obroka, kupovini i pripremi namirnica. Ipak, ovakvo ponašanje ih često dovodi do osećaja stida, pa je to razlog zašto obično jedu krišom. Da biste savladali ovaj poremećaj potražite načine koji će vam ublažiti stres i skrenuti pažnju od hrane. Slušajte muziku, bavite se nekim kreativnim hobijem (slikajte, pišite, itd.), jer ćete tako kanalisati osećanja na najbolji način.
Kreativne aktivnosti pomažu kod svih poremećaja u ishrani, jer na taj način prvenstveno savladavate stres i anksioznost, koji su vas i doveli do ovih poremećaja. Potrebna vam je, takođe i emocionalna podrška nekoga sa kim možete otvoreno da razgovarate o svojim problemima.
Cvetne esencije (Bahove kapi) mogu da budu od ogromne pomoći u ovakvim stanjima, jer određena vrsta suzbija negativna osećanja o svom telu, i o sebi uopšte. Preporučuje se esencija pitomejabukeako ste nezadovoljni svojim izgledom i opterećeni čistoćom ili izvorskavodaako ste veoma samokritični (npr. ako sebi uskraćujete hranu).
Osobe koje kompulzivno jedu često uzimaju hranu bogatu skrobom i šećerima od čega im brzo raste šećer u krvi. Pa tako pankreas reaguje dodatnom proizvodnjom insulina od koga šećer može pasti i suviše nisko, pa će to izazvati još veću želju za uzimanjem rafinisanih ugljenih hidrata ili za većom količinom šećera. Da biste smanjili unos ovakve vrste hrane počnite uzimati hranu sa vlaknima, uzimajte manje obroke više puta dnevno, jedite namirnice bogate hromom (jer regulišu šećer u krvi – to su sir i integralne žitarice), smanjite alkohol i kofeinske napitke (jer podstiču pad energije, što će vas ponovo pokrenuti za konzumacijom hrane). Isto tako, prepoznajte preosetljivost na namernice koje mozda podstiču želju za hranom.
Upozoravajući znaci poremećaja ishrane, dakle, mogu biti:
stroga dijeta
uzimanje samo nekoliko vrsta namirnica (limitirana raznovrsnost namirnica)
velika promena težine
redovno preskakanje obroka
izražen strah od gojenja i gojaznosti
tajno prejedanje
osećaj krivice i stid zbog uzimanja hrane
samoizazvano povraćanje
upotreba laksativa
poremećaj menstrualnog ciklusa (neredovna ili izostanak)
umor, vrtoglavica ili nesvestica
razdražljivost ili napetost
potištenost, anksioznost
preterana fizička aktivnost