Šta vas sprečava da promenite štetne navike
- Detalji
- Kategorija: Psihologija
Većina ljudi je svesno svojih štetnih navika, ipak jedan deo njih ne želi da ih promeni i nalazi više argumenata za nego protiv takvog ponašanja. Istina je da štetne navike imaju nešto što ih održava a to je psihološka ili fiziološka “nagrada” koju osoba dobija od takve vrste ponašanja.
Sa druge strane, postoje i oni ljudi koji žele da promene svoje štetne navike ali misle da je to nemoguće ili ne znaju pravi način kako to da urade. U ovom tekstu će biti više reči o tome šta mogu biti “kočnice” u menjanju štetnih navika i kako ih možete prevazići.
Da li imate dovoljno jak motiv?
Motivacija da promenite nešto kod sebe je jako bitna. Proverite da li imate dovoljno jak motiv i probajte da ga ojačate. Da li kada kažete da želite da smanjite unos slatkiša, ostavite cigarete, postanete fizički aktivniji, smanjite prekomernu kupovinu zaista nešto i uradite povodom toga? Preispitajte svoje motive zašto biste odustali od svojih štetnih navika? Verovatno u glavi imate puno razloga zašto je neko vaše ustaljeno ponašanje štetno ali to morate dodatno osvestiti. Ako želite da prestanete sa nekom navikom zato što ugrožava vaše zdravlje ili zdravlje vaših bližnjih onda prikupite što više informacija o štetnom dejstvu te navike na vaš organizam ili psihičko stanje. Zatim, uradite jednostavnu mentalnu vežbu zamislite sebe za npr. godinu dana u budućnosti kako 1. i dalje imate istu štetnu naviku a zatim kako 2. nemate više staru štetnu naviku. Opišite sebi kako se osećate i kako izgledate u prvoj a kako u drugoj situaciji. Ovo vam može pomoći da dodatno sagledate benefite odustajanja od štetnih navika. Ipak, često se dešava da osobe budu motivisane da promene svoje štetne navike onda kada štetni efekti dostignu vrhunac.
Dobiti od štetnih navika
Kao što smo na početku spomenuli, štetne navike se održavaju jer osoba takvim ponašanjem dobija neku vrstu nagrade. To može biti relaksacija, osećanje zadovoljstva, sreće, odsustvo anksioznosti, povišeno samopouzdanje, prihvaćenost u društvu i sl. Osobe često misle da će im sve ove dobrobiti biti uskraćene ako odustanu od svojih štetni navika. Ovo nije tačno, iste te nagrade mogu dobiti i ako usvoje zdravije navike. Npr. osoba misli da joj je cigareta potrebna kako bi se opustila, a umesto toga može raditi relaksaciono disanje, ili ako obično ujutru pali prvu cigaretu može prošetati ili uvesti lagano trčanje. Ove aktivnosti će takođe doprineti opuštanju. Pretrpavanje slatkišima može biti izvor zadovoljstva ali to ne rešava suštinski problem koji osoba ima. Zato je važno shavtiti da je to trenutno zadovoljstvo koje sprečava osobu da preduzme neke konstruktivnije aktivnosti ukoliko to radi kada joj je dosadno ili kada je nereaspoložena.
Nekada osoba nije ni svesna koja je to nagrada koju dobija kada praktikuje štetnu naviku. Npr. ako osoba odlazi na cigaret pauzu na poslu da li to radi da bi prekinula dosadu, popričala sa kolegama, ili zaista uživala u cigareti. Jako je važno osvestiti šta je tu najbitije kako bi se usvojilo zdravije ponašanje koje vodi do istog/sličnog efekta.
Strah od neuspeha
Ljudi često veruju da je štetna navika jača od njih, da neće uspeti, neki su već imaju u iskustvu da su pokušali i nisu uspeli što ih dovoljno uverava da je nemoguće bilo šta promeniti. Istina je da je na početku jako teško ali vremenom postaje sve lakše, treba samo da budete strpljivi i 100 % dosledni. Kada vidite prve pozitivne rezultate to će vas dodatno motivisati da nastavite sa svojom namerom.
Menjanje sopstevenog ponašanja zavisi jedino i isključivo od vas. Isto tako ako npr. prestanete da uzimate slatkiše svakodnevno a onda se dogodi da pojedete čokoladu nemojte to doživeti kao potpuni neuspeh i vraćanje stare navike. Gledajte na to kao na trenutni događaj, jedan loš dan, koji ne mora da se ponovi. Bitno je da kada sumirate imate više “dobrih” nego “loših” dana.
Iako je navika atomatizovano ponašanje koje uglavnom nesvesno obavljamo i prema tome imamo utisak da ono nas kontroliše a ne mi njega, apsolutno je moguće promeniti ga. Prvi korak je povećanje svesti o tome kada, gde,u kom socijalnom kontekstu se naviknuto ponašanje javlja, kako se mi tog trenutka osećamo i koja je nagrada koju dobijamo. Sledeći korak je zamena starog, štetnog ponašanja, novim ponašanjem koje je zdravije i ima iste ili slične efekte. Često se dešava da bežanjem u štetnu naviku, bežimo od nekih životnih problema, konflikata koji nas muče. U tom slučaju je važno suočiti se sa tim problemima i rešavati ih na pravom mestu.
Mr Sanja Marjanović
dipl.psiholog
Izvor: http://www.vaspsiholog.com/2016/04/sta-vas-sprecava-da-promenite-stetne-navike/