Kako pametno regulisati emocije?
- Detalji
- Kategorija: Psihologija
Ne potiskujte
Ozbiljna istraživanja su pokazala da inhibicija spoljašnje ekspresije pozitivnih emocija smanjuje njihov subjektivni doživljaj, ali ga ne smanjuje kod negativnih emocija (Pervin & John, 1999). Narodski rečeno, ako se radujete ali vam je neprijatno da to pokazujete pred drugima, vaš doživljaj radosti će se umanjiti.
Začkoljica je u tome što se to neće desiti u slučaju neke negativne emocije. Ona se, ukoliko je suzbijate ili prikrivate ne smanjuje, moguće je čak i da se vaš unutrašnji doživljaj te emocije uveća i produbi.
Možemo reći da ima smisla savetovati da ljudi ne kriju svoju sreću (osim ako to u nekim situacijama zaista predstavlja nepristojnost), ali ne možemo savetovati da se negativne emocije uvek i svakoj situaciji pokazuju u svoj svojoj snazi, jer će to ozbiljno narušiti naše odnose sa drugim ljudima. Pa šta onda činiti? Na ova pitanja pokušavaju da daju odgovor istraživači koji se bave temom emocionalne regulacije.
Psiholozi smatraju da su ljudi aktivni, pre nego pasivni emiteri svojih emocija, te su zato naročito zainteresovani za otkrivanje načina na koje ljudi mogu uticati na svoje emocionalne reakcije. Svesni ili nesvesni način na koji pokušavamo da utičemo na svoja osećanja i na to kako ih ispoljavamo, stručno se naziva emocionalna regulacija. Rezultat emocionalne regulacije je smanjena ili pojačana emocionalna reakcija bilo u intenzitetu ili trajanju.
Dakle, emocionalna regulacija se odnosi kako na naše pokušaje da smanjimo ili izbegnemo negativnu emociju, tako i na strategije koje koristimo da pojačamo i održimo pozitivne emocije.
Interesovanje istraživača, a često i laika je najviše usmereno na regulisanje negativnih emocija. Pretpostavljamo da je to iz razloga što smanjenje intenziteta i trajanja negativne emocionalne reakcije umanjuje ljudsku patnju. Ipak, postoji grupa istraživača, predstavnika tzv. „pozitivne psihologije”, koji se upravo bave značajem pozitivnih emocija u očuvanju mentalnog zdravlja. Prema ovim istraživačima, posao psihologa nije samo da pomaže ljudima da umanje bol, teskobu i stres, već i da podstiču pozitivna emocionalna stanja kao posebnu strategiju za prevenciju i očuvanje mentalnog zdravlja.
Postojeća istraživanja koja se bave emocionalnom regulacijom sugerišu da individualne razlike u regulaciji emocija imaju značajne posledice na različite aspekte života čoveka, na primer, na njegovo zdravstveno stanje. Regulacija emocija je važna jer izaziva promene u dinamici naših osećanja tako što utiče na njihovu pojavu, intenzitet, održavanje ili ublažavanje na fiziološkom planu, u ponašanju i u subjektivnom doživljavanju (Gross & John, 2003).
Za one manje upućene, svaka emocija ima tri bar tri komponente: fiziološku (promene u organizmu), ponašajnu (kako se to manifestuje u spoljašnjem ponašanju, mimici, gestikulaciji) i subjektivni doživljaj (kako prepoznajemo i psihološki doživljavamo emociju).
U ovom članku, posvetićemo pažnju razlikovanju regulacije emocionalnog ponašanja i regulacije misaonog sadržaja u vezi sa emocijom:
- Regulaciju emocionalnog ponašanja predstavlja inhibicija, prigušivanje, ili stručno supresija spolja vidljivog emocionalnog odgovora. Drugim rečima, kad gušimo i prikrivamo intenzitet negativne emocije.
- Regulaciju misaonog sadržaja predstavlja drugačija interpretacija situacije koja pobuđuje emociju, i to na način koji menja samu emocionalnu rekaciju. Ova misaona strategija se stručno naziva preformulacija. Preformulacija može biti pozitivna i negativna. Pozitivna preformulacija se odnosi na povećanje pozitivnih emocija, a negativna na redukciju negativnih emocija. Dakle, regulacija ponašanja se odnosi na već nastali emocionalni odgovor, a regulacija misaonog sadržaja se dešava pre nego što emocionalni odgovor nastane i na taj način utiče na njegov intenzitet i kvalitet (Ochsner & Gross, 2005).
U ispitivanju posledica supresije i preformulacije kao načina regulisanja emocija, istraživači dolaze do zaključka da supresija smanjuje ekspresiju emocije, ali ne i subjektivni doživljaj emocije.
Dakle, prigušivanje negativne emocije se manje vidi, ali isto oseća. Sa druge strane, preformulacija dovodi do smanjenja negativnog iskustva i ekspresije negativne emocije, bez povećanja u fiziološkoj aktivaciji.
Drugim rečima, kada drugačije interpretitamo i tumačimo situaciju oko koje se naša emocija aktivira, ne samo da je negativna emocija manje vidljiva, već je i njen intenzitet zaista manji, a naš doživljaj lakši.
Do ovih zaključaka istraživači su došli izvodeći eksperimente u kojima su različite grupe ispitanika nakon gledanja emocionalno pobuđujućeg filma dobijale zadatak da izvrše supresiju ili preformulaciju (kontrolna grupa je samo gledala film), a kod svih ispitanika su praćeni elektrodermalni i kardiovaskularni indikatori emocionalnog odgovora. Subjektivni doživljaj emocije je proveravan pre, tokom i nakon gledanja filma (John & Gross, 2004; Ochsner & Gross, 2005).
Ovo je jedan od načina kako psihologija kao nauka testira određene teorijske postulate, kako bi psiholozi praktičari koristili proverene metode u radu sa ljudima.
Istraživanja su takođe pokazala da osobe koje češće koriste preformulaciju kao strategiju regulacije emocija bolje funkcionišu, imaju zdraviji emocionalni život i kvalitetnije međuljudske odnose. U kliničkim istraživanjima pokazalo se da osobe koje češće pribegavaju preformulaciji pokazuju manje simptoma depresije.
One su zadovoljnije svojim životom i optimističnije. Takođe pokazuju više pozitivnih rezultata u ostalim indikatorima mentalnog zdravlja: samorazvoju, samoprihvatanju, kontroli uslova u sopstvenom životu, jasnoj svrsi života, stepenu lične autonomije i boljim relacijama sa drugim ljudima (Gross, John, & Richards, 2008).
Međutim, mi smo ovde do sada uglavnom istakli korist od preformulacije u redukciji negativnih emocija. Ali, ovu strategiju možemo koristiti i za intenziviranje pozitivnih emocija, bez redukovanja negativnih. Nekad je zaista potrebno da se da negativna emocija iživi, pa je nije korisno redukovati (npr. tuga nakon gubitka).
Zato se kao alternativna strategija može koristiti intenziviranje neke druge pozitivne emocije, bez „diranja“ ove negativne. Pozitivna i negativna preformulacija mogu, dakle, funkcionisati nezavisno jedna od druge, a imaju i različitu neurofiziološku osnovu (Mauss & Mcree, in press).
S obzirom na to da pozitivne emocije imaju koristan efekat na opšte zdravstveno stanje, ako se učestalo primenjuje, pozitivna preformulacija može voditi do poboljšanja opšteg psihološkog blagostanja i veće otpornosti u stresnim situacijama.
Na kraju ćemo pokušati da najplastičnije i najkonkretnije opišemo kako ove strategije zapravo izgledaju:
- Kada bi suštinu negativne preformulacije želeli da pretočimo u reči ona bi glasila: „Kada želim da umanjim doživljaj nekog negativnog osećanja, menjam način razmišljanja o situaciji u kojoj se nalazim.“ –
Pozitivna preformulacija bi zvučala: „Kada želim da doživim radost ili zadovoljstvo, prebacim misli na nešto drugo“.
- Supresija bi, sa druge strane, glasila: „Kontrolišem svoje emocije tako što ih ne pokazujem”.
Ovim tekstom želeli smo da istaknemo prednost preformulacije kao konstruktivnije i zdravije strategije u regulaciji emocija.
Stoga na postavljeno pitanje u naslovu odgovaramo: menjajte način na koji razmišljate o događajima i situacijama u kojima se nalazite, naročito kada je to jedino što možete da promenite.
Literatura: 1. Gross, J. J., & John, P. O (2003). Individual Differences in Two Emotion Regulation Processes: Implications for Affect, Relationships, and Well-Being. Journal of Personality and Social Psychology, 85 , 348–362.
2. Gross, J. J., John, P. O. & Richards M.,J. (2008). Emotion regulation in everyday life. Emotion regulation in families: Pathways to dysfunction and health. Washington
3. John, O. P., & Gross, J. J. (2004).Healthy and unhealthy emotion regulation: Personality processes, individual differences, and lifespan development. Journal of Personality, 72, 1301-1334
4. Mauss, I. B., & McRae, K. (in press). Increasing positive emotion in negative contexts: Emotional consequences, neural correlates, and implications for resilience.Positive Neuroscience.
5. Ochener, K. N., & Gross, J. J. (2005). The cognitive control of emotion. Trends in Cognitive Sciences, 9, 242-249 6. Pervin, A. L. & John., P. O. (1999). Handbook of personality : Theory and research. The Guilford Press, New York
Izvor: http://www.kameleon.ba/index.php/lifestyle/Kako-pametno-regulisati-emocije