Uticaj stresa na telo
- Detalji
- Kategorija: Psihologija
- Autor Aleksandra Rafailović
Stres je bilo koja promena u našoj okolini koja čini da naše telo reaguje i da se na isti prilagodi. Telo reaguje na ove promene fizičkim, mentalnim i emocionalnim odgovorima.
Kada je telo pod stresom, mišići se zgrče. Mišićna tenzija je gotovo refleksna reakcija na stres i predstavlja način na koji nas telo štiti od povreda i bola. Hronični stres čini da mišići u telu budu manje-više u stalnom stanju opreznosti. Kada su mišići napregnuti duži period vremena, to može biti okidač za druge reakcije tela i čak izazvati poremećaje vezane za stres. Na primer, i glavobolja izazvana tenzijom i glavobolja kao posledica migrene povezani su sa hroničnom mišićnom tenzijom u predelu ramena, vrata i glave.
Stres može biti izazvan pritiscima svakodnevnih odgovornosti na poslu i kod kuće. Kao što može i da se očekuje, negativni životni događaji kao što su bolesti, razvod ili smrt voljenih osoba mogu dovesti do stresa. Traumatični vidovi stresa, koji su izazvani za vreme rata, nepogoda ili nasilnih napada mogu da drže nivo stresa u organizmu povišenim mnogo duže nego što je neophodno za preživljavanje.
Hronični stres može da izazove brojne simptome, kao i da deluje na sveukupno zdravlje čoveka.
Centralni nervni i endokrini sistemi
Vaš centralni nervni sistem upravlja instinktivnim odgovorima. On automatski ukazuje ostatku vašeg tela šta da radi, upućujući sve resurse na uzrok. U mozgu, hipotalamus „govori“ adrenalnim žlezdama da puste adrenalin i kortizol. Tek kada pretpostavljeni strah nestane, centralni nervni sistem bi trebalo da vrati sve sisteme nazad u normalu jer su obavili ono što je bilo potrebno. Ukoliko se stvari ne vrate u normalu i ako se izazivač stresa ne povuče, to ima efekta na vaše telo. Simptomi hroničnog stresa uključuju iritiranost, anksioznost i depresiju. Možete da imate čak i glavobolje ili insomniju. Hronični stres je faktor u nekim ponašanjima kao što je prejedanje ili nedovoljno jedenje, preterivanje u konzumaciji alkohola, upotreba droga, pa i povlačenje iz društvenih aktivnosti.
Respiratorni i kardiovaskularni sistemi
Hormoni stresa utiču i na respiratorni i kardiovaskularni sistem čoveka. Dok reagujemo na stres, naš dah se ubrzava sa ciljem da sprovede kiseonik i krv brzo do središta tela. Ukoliko imate disajne probleme, kao što je na primer astma, zbog stresa ćete još teže disati. Vaše srce ubrzano kuca jer hormoni stresa čine da se krvni sudovi skupljaju i podižu vaš krvni pritisak. Sve to pomaže kiseoniku da dođe do mozda i srca kako bismo imali više snage i energije da se suočimo sa stresom. Česti i hronični stres može prouzrokovati da vaše telo radi previše i predugo, povećavajući rizik od hipertenzije i problema sa krvnim sudovima i srcem. Bićete pod većim rizikom da imate srčani udar ili šlog. Ženski hormon estrogen omogućava ženama koje su pred menopauzom nešto zaštite od srčanih oboljenja vezanih za stres.
Digestivni sistem
Pod stresom, vaša jetra proizvodi više glukoze kako bi telu dala više energije. Neiskorišćeni šećer u krvi telo ponovo apsorbuje. Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo možda neće moći da podnese taj višak glukoze i imaćete povećan rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2. Nalet hormona, brzo disanje, povećan broj otkucaja u srcu, sve to može uznemiriti vaš digestivni sistem. Možete osetiti mučninu, povraćanje ili bolove u stomaku. Stres može da utiče i na način na koji se hrana kreće kroz vaše telo, što može dovesti do dijareje ili zatvora.
Mišićni sistem
Pod stresom, vaši mišići se grče kako bi se zaštitili od povrede. Verovatno ste nekada osetili kako vam se mišići stežu, a zatim i opuštaju kada više niste pod stresom. Međutim, ukoliko ste stalno pod stresom, vaši mišići nemaju priliku da se odmore. Stegnuti mišići izazivaju glavobolje, bolove u leđima i ramenima. Kako vreme protiče, može se desiti da prestanete sa vežbanjem i da se okrenete lekovima protiv bolova, tako započinjući nezdravi ciklus.
Seksualnost i reproduktivni sistem
Stres je iscrpljujuć kako za telo, tako i za um. Nije neuobičajeno da izgubite seksualnu želju kada ste pod hroničnim stresom. Međutim, muškarci mogu da proizvode više testosterona tokom stresa, što može da dovede do povećanja seksualne želje, ali samo u kratkom roku. U slučaju da se stres nastavi tokom dužeg vremenskog perioda, nivo testosterona kod muškaraca počinje da pada. To može uticati na proizvodnju sperme i izazvati erektilnu disfunkciju ili impotenciju. Kod žena, stres može da utiče na menstrualni ciklus. Može se desiti da imate neredovne ili teže i bolnije menstruacije. Fizički simptomi menopauze se mogu povećati pod uticajem hroničnog stresa.
Imuni sistem
Stres stimuliše imuni sistem, što je u kraćem roku dobra stvar. On vam pomaže da sprečite infekciju i da zacelite rane. Tokom dužeg perioda, kortizol uništava vaš imuni sistem, a ljudi pod hroničnim stresom su podložniji prehladama i virusima. Takođe, hronični stres može da utiče na to da vam je potrebno više vremena da se oporavite od bolesti ili povreda.