Uvreženo mišljenje našeg društva je da su mentalni poremećaji sramota koju treba negirati, a fizička oboljenja stanja koja treba lečiti i pristupiti im ozbiljno. Nije sramota reći da vas boli glava, vrat, koleno, ali kada treba reći da ste tužni, nevoljni, plačljivi i razdražljivi, da vam je nivo tolerancije nizak, da ste beznadežno nesretni, to sve zajedno znači priznati da ste psihički slabi, a verovatno i da ste u ozbiljnoj depresiji.
Lekari iz Teksasa kažu da fizička kondicija može biti jedan od najboljih načina za sprečavanje depresije i da može biti podjednako efikasan tretman kako i psihoterapija.
Emocionalna zavisnost, nezrela vrsta duboke povezanosti sa pojedincem ili grupom.
"Po definiciji emocionalna zavisnost je oblik nezrele emocionalne vezanosti koji se ogleda u preteranom oslanjanju na drugu osobu ili grupu. Te druge osobe ili grupe doživljavaju se kao jedini izvor sigurnosti, ljubavi, blagostanja, sreće. Ako dođe do prekida ovakvih veza usled odlaska ili odbacivanja, tada emocionalno zavisna osoba oseća intenzivan strah, patnju, nesigurnost, beznadežnost. Život joj se menja iz korena i deluje prilično crno.
Mnogi ljudi misle da je prokrastinacija vezana samo za neke konkretne stvari i čekanje poslednjeg momenta za npr: predavanje izveštaja na poslu, plaćanje računa u poslednji čas.
Iako se u svetu kod psihoterapeuta ide redovno, preventivno, kada ne postoji konkretan problem, kod nas se pomalo zazire od ove vrste terapije.