Zanimljivosti o ljudskom mozgu
- Detalji
- Kategorija: Neurologija
- Autor Aleksandra Rafailović
Polje istraživanja mozga je još u svom začetku i polako se razvija, čineći nekadašnje „činjenice“ o mozgu današnjim „mitovima“. Stručnjaci se slažu u jednom, trenutno mnogo više ne znamo, nego što znamo o mozgu. Stoga, predstavljamo vam neke od naijnteresantnijih činjenica o mozgu.
1. Prosečan mozak oduzima 2% totalne težine tela, dok koristi 20% ukupne energije i unosa kiseonika.
2. 73% mozga čini voda. Samo 2% dehidratacije je potrebno kako bi se poremetila pažnja, pamćenje i druge kognitivne veštine.
3. Mozak teži oko kilogram i po, a 60% celokupne sadržine jeste mast, što čini vaš mozak najmasnijim organom.
4. 25% celokupnog holesterola tela se nalazi u mozgu jer je holesterol integralni deo svake moždane ćelije. Bez adekvatnog holesterola, moždane ćelije odumiru.
5. Niko ne zna tačno, ali prema poslednjim procenama, naš mozak sadrži oko 86 milijardi moždanih ćelija.
6. Svaki neuron se povezuje u proseku sa 40.000 sinapsi.
7. Deo moždanog tkiva veličine zrna peska sadrži 100.000 neurona i milijardu sinapsi i svaka od njih komunicira jedna sa drugom.
8. Nisu sve moždane ćelije iste. Postoji čak 10.000 posebnih vrsta neurona u mozgu.
9. Samo pet minuta bez kiseonika može izazvati oštećenje mozga.
10. Bebe imaju velike glave kako bi podržavale brzo rastući mozak. Mozak dvogodišnjeg deteta je 80% veličine mozga odrasle osobe.
11. Kao što mnogi roditelji mogu da posvedoče, tinejdžerski mozgovi nisu u potpunosti razvijeni. Tek oko 25. godine ljudski mozak dostigne punu zrelost.
12. Moždane informacije se kreću brzinom između kilometar i po i neverovatnih 420 kilometara na čas, što je brže od TRKE Formule 1, u kojoj se kola kreću brzinom od oko 385 kilometara na čas.
13. Prosečan mozak proizvede oko 50.000 misli dnevno. Ono što je loše jeste što je oko 70% tih misli negativno.
14. Više od 100.000 hemijskih reakcija se desi u mozgu sveke sekunde.
15. Mozak neandertalca je bio oko 10% veći od mozga današnjeg homo sapiensa.
16. Ljudski mozak se smanjuje. U poslednjih 20.000 godina, prosečan ljudski mozak se smanjio za jednu veličinu teniske loptice.
17. Multitasking nas čini manje produktivnim. Kada obavljamo više radnji odjednom, naš mozak brzo skače sa jedne radnje na drugu, a rezultat je smanjenje pažnje, mogućnosti pamćenja i loša kratkoročna memorija.
18. Naš raspon pažnje postaje sve kraći. Godine 2000. prosečno trajanje pažnje je bilo 12 sekundi, dok je sada samo osam sekundi. To je kraće od prosečnog raspona pažnje zlatne ribice koje iznosi devet sekundi.
19. Kapacitet mozga je neograničen, ne troši se kao RAM memorija računara.
20. Popularan mit da koristimo samo 10% našeg mozga je netačan. Skeniranje mozga je jasno pokazalo da koristimo gotovo ceo mozak sve vreme, čak i kada spavamo.
21. Bez obzira na to što ste čuli, alkohol ne ubija nervne ćelije, već oštećuje konektivno tkivo na krajevima neurona.
22. Ako ste čuli da postoji više nervnih ćelija nego što je zvezda u Mlečnom putu, pogrešno ste čuli. Najbolja pretpostavka je da postoji oko 86 milijardi neurona, dok postoji između 200 i 400 milijardi zvezda u našoj galaksiji.
23. Ukoliko ste pili i ne sećate se šta ste radili sinoć, nije zato što ste zaboravili. Kada ste pijani, mozak je nesposoban da formira sećanja.
24. Mislite da kontrolišete svojim životom? Razmislite još jednom. Oko 95% odluka se dešava u podsvesnom umu.
25. Na preko 140 proteina u mozgu negativno utiče izlaganje elektromagnetskim frekvencijama, onoj vrsti koju emituje vaš mobilni telefon i druge elektronske naprave.
26. Ljudski mozak nije čvrst. Mekan je i želatinast kao tofu i veoma je osetljiv.
27. Ne postajemo pametniji. Još od viktorijanskog doba, prosečan IQ je pao za 1,6 poena po deceniji, što je ukupno oko 13,25 poena.
28. Iako se bol procesuira u mozgu, mozak nema receptore za bol i ne oseća ga, čime se može objasniti to kako se operacija na mozgu može vršiti dok je pacijent budan bez bilo kakvog bola ili nelagodnosti.