Neuroplasticitet – kako da reprogramirate svoj mozak
- Detalji
- Kategorija: Neurologija
- Autor Aleksandra Rafailović
Neuroplasticitet je postala jedna od popularnijih reči u krugovima psihologa i naučnika u poslednje vreme, ali i van tih krugova. Postoji dosta konfliktnih i zavaravajućih informacija o ovom terminu i tome šta on tačno označava.
Neuroplasticitet je sveobuhvatni termin koji se odnosi na sposobnost mozga da se izmeni i reorganizuje kako fizički, tako i funkcionalno tokom života, što zbog uticaja okoline, ponašanja, mišljenja, što zbog emocija. Koncept neuroplasticiteta nije nov i pominje se čak i početkom 19. veka.
Koncept mozga koji se konstantno menja je zamenio prethodno uvreženo mišljenje i uverenje da je mozak odraslog čoveka fiziološki statičan i koji se ne menja nakon detinjstva. Iako je istina da je plasticitet veći u našem razvoju i detinjstvu, on se događa tokom čitavog života.
Neuroplsticitet čini mozak ekstremno jakim i to je proces kojim se dešava svo stalno učenje u mozgu, kao što je sviranje instrumenta ili učenje novog jezika. Neuroplasticitet isto tako pomaže ljudima da se oporave od šloga, povrede, da prevaziđu autizam, da se izvuku iz depresije, iz raznih zavisnosti i opsesivno-kompulsivnih šablona.
10 osnova neuroplasticiteta
Nauka je potvrdila da možete primeniti neuroplasticitet kako biste napravili poboljšanja u životu na mnoge načine, ali nije toliko jednostavno, kao što možda zvuči.
1. Promena je uglavnom ograničena na one situacije u kojima je mozak raspoložen za promenu. Ukoliko ste motivisani, spremni na akciju, uključeni, mozak pušta neurohemikalije potrebne kako bi se on promenio. Međutim, kada niste fokusirani, do promene sigurno neće doći.
2. Što se više trudite, to ste motivisaniji, budniji i bolji, a stoga je i bolji ishod i bolja je promena. Ako ste izuzetno fokusirani i pokušavate nešto da savladate iz bitnog razloga, to će promena biti veća.
3. Ono što se menja u mozgu jeste jačanje veza između neurona koji su povezani. Što se više nešto vežba, više se menjaju veze i stvaraju nove elemente iskustva.
4. Promene koje su proistekle iz učenja, povećavaju saradnju ćelija, koja je ključna za podizanje pouzdanosti.
5. Mozak jača i veze između timova neurona koji predstavljaju odvojene momente kod stvari koje slede jedne za drugim. Ovaj proces takođe dozvoljava vašem mozgu da predvidi šta će se desiti sledeće i imaće asocijativan tok. Bez ove mogućnosti, tok svesti bi bio sveden na seriju odvojenih, stagnirajućih momenata.
6. Početne promene su privremene. Vaš mozak beleži promene, a zatim odlučuje da li će ih načiniti stalnim ili ne. Postaju stalne samo onda ukoliko vaš mozak ustanovi da je iskustvo bilo toliko jedinstveno ili novo ili ukoliko je ishod u ponašanju veoma važan, bilo na dobar ili loš način.
7. Mozak se menja uz pomoć unutrašnje mentalne probe na isti način i uključuje sasvim iste procese koji uključuju promene koje se javljaju kroz interakcije sa spoljnim svetom. Ne morate da se pomerite ni milimetar da biste uneli pozitivnu plastičnu promenu u svoj mozak. Vaše unutrašnje predstavljanje stvari koje se javlja iz memorije radi sasvim u redu za progresivno učenje bazirano na plasticitetu mozga.
8. Pamćenje upravlja i kontroliše učenjem. Dok učite novu veštinu, vaš mozak pokušava da zapamti dobre pokušaje, dok odbacuje one ne tako dobre. Onda se priseća dobrih pokušaja, prilagođava se i progresivno napreduje.
9. Svaki pokret pri učenju omogućava trenutak ili priliku mozgu da se stabilizuje i da smanji moć onih momenata koji ne podržavaju napredak. Svaki put kada vaš mozak ojača vezu kako biste napredovali u vašoj veštini, takođe slabi veze neurona koje se nisu koristile u datom trenutku. Ova negativna promena mozga briše neke od nebitnih ili mešajućih aktivnosti u mozgu.
10. Plasticitet mozga je dvosmerna ulica. Jednako je lako generisati negativne i pozitivne promene. Jednako je lako doći do promena koje će pogoršati pamćenje i fizičke i mentalne sposobnosti, kao što je lako i poboljšati sve navedeno. Ono što je često slučaj jeste da što su ljudi stariji, to postaju sve veći „stručnjaci“ u tome da koriste plasticitet mozga u pogrešnom pravcu.