Sindrom nervoznih creva
- Detalji
- Kategorija: Gastroenterologija
- Autor Dragana Ranđelović
Izgleda da današnje vreme donosi mnogo novih simptoma i sindroma, često i neobjašnjivih ili objašnjivih samo onima koji se bave psihologijom, pa se kod lekara neretko nađu i oni koji ne umeju da objasne šta im je, ali problem svakako imaju.
Svakodnevni stres, loše prehrambene navike i uticaj zagađenja više ne prouzrokuje problem samo bisnismena. Danas te probleme imaju i ostali.
Sindrom nervnoznih ili nadraženih creva jedna je od tih „bolesti“ savremenog doba. Kako i sama reč kaže, radi se o nervozi, koja može biti uzrokovana stresom, mada i ostali uticaji imaju značaj. Manifestuje se doslovce nervozom u stomaku, što rezultira simptomima kao što su:
- Bolovi i grčevi u stomaku
- Jaka i glasna peristaltika creva
- Mučnina i gorušica
- Gasovi
- Proliv
- Zatvor (ili kombinacija ova dva)
- Bistra sluz u stolici
Osobe koje imaju ovaj problem imaju stalni strah da će ih negde snaći potreba za toaletom, koju ne mogu da zadrže, zbog čega se povlače u sebe, ređe izlaze što opet utiče na njihov socijalni status i daje nove psihološke simptome. Osim toga, ovaj sindrom ne utiče na zdravlje i ne može izazvati nikakve druge probleme. Češće se javlja kod žena, mlađih od 45 godina dok kod starijih može biti povezan sa crevnom inkotencijom.
Teško je konkretno reći šta izaziva ovaj sindrom. Sa jedne strane, sigurno je da stres i anksioznost daju slične simptome, koji deluju na organizam i stvaraju hroničan problem. Unutrašnjost debelog creva prepuna je nerava, koji i te kako reaguju na sve što nas muči i opterećuje, pa je ubrzana i jača peristaltika creva zapravo sasvim očekivan odgovor. Sa druge strane, neki lekari i nutricionisti smatraju da je ovaj sindrom reakcija na alergiju na gluten ili infekciju u crevima, što bi onda bilo logično rešiti jednostavnim antibioticima i probioticima. To se, međutim, ne dešava ili se rešava samo na kratko.
Postoji i verovatnoća da slične simptome imaju i pacijenti sa kandidom u crevima, što je takođe tačno, ali takođe treba imati u vidu da su gore navedeni simptomi veoma česti i praktično isti i kod drugih bolesti organa za varenje, uključujući i rak debelog creva. Zato je NEOPHODNO pre nego što sami sebi postavite dijagnozu prvo konsultujete gastroenterologa i utvdite da li postoji bilo kakva sumnja na neku drugu bolest. Tek kada lekar odbaci postojanje bilo čega drugog, daće vam i sam dijagnozu sindroma debelog creva jer drugog objašnjenja za ove simptome nema.
Pacijetni opisuju ovo stanje kao da nikada ne znaju šta ih može snaći. Obično se bolovi u stomaku pojave naglo, tupi su i stacionirani na donji deo stomaka, zbog čega osoba zna da će se ubrzo desiti ono što će se desiti. Kada osete potrebu za toaletom, obično nema mnogo vremena. Iako stolica nije klasično meka kao kod dijareje, telo se ponaša kao da jeste i osoba je praktično vezana za toalet. Neki pacijenti ovo stanje opisuju kao klasičan zatvor sa kojim se bore samo uz pomoć lekova, dok neki imaju samo stalno „krčanje“ u crevima i bolove.
Razume se da je ovakvo stanje vremenom nepodnošljivo i da osoba sa ovim problemom jednostavno vremenom gubi samopouzdanje. Naročito su problematična javna mesta, putovanja ili važne prilike. Kako to obično biva, a budući da je ovaj problem povezan sa nervozom, najpre će se desiti onda kada osoba ima važan sastanak ili društveni događaj. Nekada se redovno dešava na poslu, dok se može javiti i kada je osoba potpuno mirna i staložena – ili je bar prividno zaboravila na probleme.
Leka, na žalost, nema. Lekari savetuju uzimanje lekova za lečenje simptoma, kao što su Loperamid kod dijareja ili laksativi kod opstipacije. Postoje slučajevi da su pacijenti bili prinuđeni da uzimaju lekove protiv bolova, naročito kada se grčevi pojačaju, kao i lekove protiv nadimanja, ukoliko taj problem postoji. Osim toga, lekari uvek savetuju pacijentima da se obrate psihologu i pokušaju da pronađu uzrok nervoze i stresa. Postoje neka duga anksiozna stanja koje pacijenti trpe, a da ih nisu ni svesni. Ukoliko se ne leče, dalje mogu dati druge simptome ali se razviti u prave i ozbiljne bolesti. Postoji i jedna dobra vest. Kažu da je utvrđeno da se kod polovine pacijenata svi simptomi povuku u roku od godinu dana, a kod skoro cele ostale polovine do pet godina (ukoliko se uklone uzroci). Tek mali broj pacijenata nastavi sa ovim tegobama praktično ceo život i to sa postupnim pojačavanjem simptoma.
Dakle, uzimajte lekove samo onda kada smatrate da vam je preko potrebno – putovanje, važan događaj. Pronađite uzrok problema – naše telo nam kaže šta mu ne valja, poslušajte njegov (prvi) vapaj u pomoć. Naučite da se borite sa problemom – uvek nosite sa sobom lek, vlažne maramice, rezervni veš ukoliko putujete. Uzimajte probiotike često i u ishranu uključite hranu bogatu vlaknima – izbacite namirnice koje nadimaju kao što su pasulj, brokoli i kupus.
Ukoliko utvrdite da se simptomi pogoršavaju ili se dopune nekim od sledećih – krv u stolici, noćna nužda (budi iz sna) ili nagli gubitak težine, odmah konsultujte lekara.