Značaj enzima za naše zdravlje
- Detalji
- Kategorija: Gastroenterologija
- Autor M.V.
Naučnici su polovinom prošlog veka (tačnije tridesetih godina prošlog veka identifikovano je oko 80) došli do otkrića, da su enzimi nosioci života svih živih bića, koji su elementi naše ishrane (ako nisu uništeni kuvanjem).
Dakle, reč je o specifičnim materijama tj. supstancama koji, pored toga što su nosioci života, pokreću vegetativni život u biljkama, životinjama i svim ljudskim ćelijama, jer bez enzima nema rasta i razmnožavanja, niti deoba ćelija. U pojedinim organima kod čoveka oni su precizni upravljači hemijskim procesa. Do danas ih je otkriveno preko pet hiljada.
Kod nas, u ljudskom organizmu, postoje dve grupacije enzima. Oni koji nastaju u žlezdama organa za varenje i regulišu proces varenja – to su takozvani fermenti tj. endogeni enzimi. Dok oni drugi, pravi enzimi, su egzogeni (o kojima ćemo ovde prvenstveno govoriti). Oni su zaslužni za ćelijski metabolizam, pored mnogih drugih blagodati, stoga, zasigurno uviđamo ogroman značaj enzima za naše zdravlje. Neuporedivo su značajniji od vitamina, za koje bismo mogli reći da im je funkcija pomoćnih materija koje su u službi enzimima.
Mlad čovekov organizam je najbogatiji enzimima, dok sa starošću se zastupljenost enzima umanjuje i tim povodom se smanjuje čovekova životna energija. Stoga, sve što smo stariji nama je potrebna hrana bogata enzimima, da bi na taj način izbegli poteškoće, umor i pad energije.
Najbogatiji enzimima su klice iz integralne presne pšenice, presno mleko, žumance, klice iz semenja, mlado povrće, a posebno sokovi od povrća. Ipak, maksimalnu količinu enzima dobićete korišćenjem organski gajenih namirnica.
Sirova hrana je ta koja je pravo blago skladišta enzima. Dakle, konzumacija voća i povrća je svima dostupna, nije skupa naspram toga kolike blagodati daje našem životu.
Ono povlači za sobom korist kao što su npr. sprečavanje kvarenja (ili usporavanje kvarenja) zuba, bolesti krvnih sudova, i mnogih drugih, koji su vezani za zglobove i kosti.
Zbog nepravilne ishrane i zbog neunošenja dovoljno hranljivih materija (poput fosfora, gvožđa, kalijuma, sumpora itd.) na taj način se razvija plodno tle za nastanak raznih bolesti, jer mnogi enzimi spajaju te pojedinačne molekule elemenata u tragovima, bez kojih ne mogu funkcionisati.
Kad nema dovoljno enzima, telo ne može da iskoristi hranljive sastojke koji su mu potrebni. Posledica toga je da se povećava apetit, što nadalje prouzrokuje povećanje telesne težine i skladištenje masti u telu. Iako se enzimi često povezuju sa varenjem, to nije jedina njihova funkcija.
Enzimi su složeni proteini koji olakšavaju aktivnosti u organizmu. Oni su odgovorni za iskorišćenje vitamina i minerala, regulisanje hormona, i zdravlje imunog sistema. Enzimi, takođe, igraju važnu ulogu u detoksikaciji, pa čak i u osnovnim aktivnostima u organizmu kao što je disanje, govor, itd.
Isto tako, zbog manjka enzima česti su problem sa išijasem, poremećaji sa kičkom, kukom, zglobovima, kosti popuštaju pa postaju krti i često se lome. Dolazi i do poremećaja krvi, telesni organi postaju opterećeni zbog nezdravih i otpadnih materija u hrani. Neki od enzima deluju tako da neutrališu otrovne i kancerogene materije, kao što su razni zagađivači (npr. duhanski dim), menjajući ih u manje toksične koje potom organizam može eliminisati.
Što duže konzumirate hranu skromnu ili bez enzima, to će više trebati vašem organizmu da se oporavi od tog manjka, međutim, vremenom je oporavak ipak moguć. Kada telo očistimo od otrovnih materija, ostajemo zdravi, oslobađamo se virusa i ne razbolevamo se, pa nam se zdrava ishrana višestruko isplati, jer se i sa psihičkog aspekta oslobađamo anksioznosti od bolesti, ostajemo vitalniji i agilniji.