KoDren

Switch to desktop

Kako nam pomaže post da budemo zdravi?

Kada kažemo post obično mislimo na naš pravoslavni post pred pričest. Post, međutim, obuhvata čitav niz programa i dijetetskih navika koji uključuju i bukvalno gladovanje tokom određenog perioda. Objasnićemo prvo ovaj, medicinski post, a onda ćemo se osvrnuti i na onaj religijski.

 

Ispošćivanje organizma deo je kulture pojedinih naroda više vekova. Smatra se da je bio deo nekih medicinskih tretmana u srednjem veku, a sigurno je da se poslednjih godina koristi i kao deo terapije, najčešće kao posebna vrsta detoksikacije organizma. Post podrazumeva odricanje od hrane u određenom periodu. Radi se svesno, snagom volje i radi poboljšanja  stanja  organizma.

Da bismo razumeli značaj posta i razloge za njegovo primenjivanje, objasnićemo prvo kako hrana deluje na organizam i zašto uopšte osećamo glad. Sve što telo traži je energija, kako bi radilo. Ta energija dolazi iz hrane, tačnije iz šećera i masti koji se prerađuju u organizmu. Kada uzimamo hranu, telo proizvodi insulin i prerađuje šećere i masti. Sav višak se taloži u organizmu za trenutke kada nema energije dovoljno. Logično je, tako, da sav taj višak se istroši tokom posta, gde telo, morajući nešto da troši, uzima sopstvene zalihe. Na ovom načelu počiva i post u medicinske svrhe.

Važno je najpre prepoznati da li nam je post uopšte potreban. Iako stručnjaci kažu da zdravom organizmu ne bi škodilo da se stavi na post, inače se preporučuje gojaznima, osobama sa povišenim šećerom u krvi i holesterolom, jer se oni prvi troše kada je telo na postu. Stručnjaci takođe kažu da se ne treba bojati gladovanja, jer telo ima šta da se ishrani i nikako neće doći do trošenja mišića i nesvestica ukoliko se post sprovodi na  pravi način. Dobro je proveriti organizam pre posta, uraditi analize i otići lekaru, a tokom posta kontrolisati stanje organizma.  Ukoliko primetite bilo kakve probleme, prestanite sa postom i obratite se lekaru, jer u normalnim situacijama organizam ne bi trebalo da trpi bilo kakve tegobe tokom kratkotrajnog posta.

Kada smo već kod trajanja, post može trajati različito, kako već vama odgovara. Najednostavniji je onaj koji podrazumeva preskakanje doručka. Iako će nutricionisti skočiti na ovu tvrdnju, preskočiti doručak znači da ste gladovali duže od 12 sati, što može biti i dobro. Druge vrste posta podrazumevaju da jedete tokom 8 sati dnevno (recimo 10-18 časova), a ostalo vreme nikako. Jedno istraživanje u Americi je utvrdilo da su najbolji rezultati mršavljenja nastali kod osoba koje su jele isključivo od 14-16 časova dnevno (i 20 sati postili), jer se tako sav višak istopi. Za one koji su izdržljiviji, moguće je postiti i 36 sati, što znači večerati jednog dana, pa doručkovati tek drugog dana, dok jedan ceo dan treba postiti. Konačno, neki stručnjaci tvrde da je za organizam dobra formula 5:2 dana, gde se 5 dana jede neograničeno a 2 dana bukvalno ništa. Sve, uostalom, zavisi od vas i vašeg zdravlja i konstitucije.

Nutricionisti još predlažu i da pijete više tečnosti, radite blage fizičke aktivnosti i zabavljate se nečim, kako ne biste imali potrebu za hranom. Glad se lako može prevazići vodom ili čajem, a nakon nekog vremena se ona više i ne oseća, budući da se organizam navikne na ritam posta. Ovakva vrsta posta kontraindikovana je kod trudnica, dojilja, dece, starih i naravno onih sa indeksom telesne mase ispod normalnog.

Koristi su mnogobrojne, ali najpre se reguliše nivo šećera u krvi i holesterol, što je i logično nakon korekcije ishrane. Ono što je još benefit je da se smanjuje telesna težina i povećava tonus mišića i energija. Ipak, vodite računa da se nakon posta ne prejedate, već da se postepeno vraćate u normalu, jer izgladneo organizam je sklon da taloži sve namirnice ubrzano nakon što je bio izložen izgladnjivanju, što može biti kontraproduktivno.

Post se inače preporučuje uz određenu vrstu meditacije i psihičkog stava prema svom telu, organizmu i snažnoj volji. Otud je post često i deo religijskih rituala, među kojima je i naš pravoslavni post. Kada se pogleda ishrana u tim danima, može se reći da pravoslavni post ima sličnosti sa mediteranskom kuhinjom (konzumiranje ribe, ulja i povrća), dok je post na vodi približniji postu koji je preporučen u tekstu gore. U svakom slučaju, i jedna i druga vrsta posta veoma je korisna za organizam, pročišćava ga i čini jačim.

Ne treba zanemariti i duhovni deo pravoslavnog posta, koji podrazumeva odricanje od svih loših misli, mržnje i zlih dela. Takva vrsta posta podrazumeva da je i psihički deo našeg tela zdrav, što dalje ima niz koristi. Post, uostalom, ne mora biti religijskog karaktera sve dok ga vidite kao deo održanja zdravlja celokupnog organizma, a ukoliko da sprovodite kao vernik pravoslavne vere, onda znate da je ispred fizičkog gladovanja važniji onaj duhovni mir i ravnoteža.

Portal kodren.com © sva prava zadržana Izrada sajta|amwmg

Top Desktop version