Kako je šećer za 50 000 dolara postao zdrav? Slatka zabluda ili naučna prevara
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Dragana Ranđelović
Otkriće da je jedna tako ugledna naučna institucija kao što je Harvard lažirala istraživanje poljuljalo je sva verovanja u savremenu medicinu.
Zahvaljujući njima, na desetine hiljada ljudi vodili su potpuno pogrešne dijete, odricali se i korisne hrane i zanemarivali opasnosti šećera. A stručnjaci sa Harvarda, kojima se najviše verovalo, uradili su to za sumu od današnjih 50 000 dolara!
Možda da nije bilo jedne zubarke kojoj nikako nije bilo jasno kako je šećer isključen iz svih spiskova rizika za pojavu hroničnih bolesti ovakve prevare ne bi bile ni otkrivene. Zubarka je bila zbunjena činjenicom da su svi lekari govorili kako pored masnoća nema drugih uzročnika srčanih oboljenja, a posebno se u tom kontekstu ne spominje šećer.
Američka lekarka Kristin Kears napustila je posao i posvetila se istraživanju. Njena specijalnost bila je povezanost karijesa i dijabetesa sa šećerom. Sve papire držala je u praznim kutijama od čokoladica i pahuljica, koje američka deca prosto gutaju. Držala je predavanja, organizovala konferencije i pozivala stručnjake na gostovanja. Jedno joj nikako nije dalo mira. Tvrdnja da šećer nije povezan sa srčanim oboljenjima, odnosno, konzumiranje šećera u bilo kojoj količini ne izaziva srčana oboljenja.
Kako joj je to bilo posebno čudno i praktično medicinski nemoguće, započela je sopstveno istraživanje na tu temu. Meta su joj bila prva istraživanja i naučni podaci od kojih je sve počelo, odnosno, sa kojim je počela najveća zabluda u medicini. Otkriće je bilo poražavajuće. Upravo je industrija šećera platila nutricionistima sa Harvarda da „dokažu“ da šećer ne izaziva bolesti srca.
Kontroverzno istraživanje urađeno je još 1967. godine, nakon što je celu deceniju Amerika beležila povećanje broja obolelih od srčanih smetnji i moždanih udara. Iako se moglo pretpostaviti da uzročnici leže u hrani, bilo je potrebno da prođe skoro cela decenija da bi se došlo do nekakvih zaključaka u toj sferi. Neki naučnici tvrdili su da je uzročnih šećer, ponajviše zbog njegove kalorijske vrednosti i dokazanog lošeg uticaja na zube, ali drugi su problem pripisivali masnoćama u hrani. Smatrali su da je logično da masnoća iz hrane začepljuje krvne sudove i tako izaziva zastoj srca.
Nedostatak ovakvog uverenja je u tome da masnoća ne ulazi u organizam samo ih hrane, već se i stvara u samom organizmu opet pod uticajem raznih supstanci, od kojih beli šećer i te kako ima uticaja. Usledilo je niz istraživanja i famozno istraživanje na Harvardu. Naučnici su, nakon navodnog dugog istraživanja, dokazali da šećer nema nikakvog uticaja na rad srca, a da je najveći uzročnik masnoća, čime su otvorili put decenijskoj zabludi da treba izbegavati masnu hranu kako bi bili zdravi.
Veliki broj dijeta zasniva se na izbacivanju masnoća iz ishrane (ponekad i sasvim ispošćavanje organizma) što organizam sasvm isprazni i osoba bukvalno gladuje. U takvim situacijama najčešće poseže za slatkišima, ne bi li dopunila energiju i uzima više šećera nego što je to normalno. Naučnici su dokazali da nedostatak masti izaziva pad koncentracije i slabiju memoriju, što opet tera osobu da uzme nešto slatko i popravi raspoloženje. Zaključak je da ovakvo uverenje ima dalekosežnije posledice po zdravlje ljudi nego što su to nutricionisti možda i mislili u početku.
Otkriće ovakve vrste poljuljalo je poverenje u nauku, takođe. Činjenica da je grupa naučnika sa jedne takve institucije mogla lažirati rezultate zbog novca kvari sliku o naučnim istraživanjima, takođe i možda otvara vrata svim današnjim teorijama zavere i nepoverenju u nauku.
Kontroverze oko istraživanja dodatno je pojačalo i otkriće da se nakon tog prvog izveštaja, svi proizvođači slatkiša i sokova (gde na prvo mesto treba staviti Koka kolu) finansirali su istraživanje po kojima se šećer ne navodi kao loš i nužno štetan po zdravlje. Sigurno je da će ovaj presedan izazvati nove zakone u finansiranju naučnih istraživanja, kao i zahtev da svako istraživanje bude transparentno.
Proći će mnogo vremena dok se stvari ne razjasne i povrati poverenje u naučne studije. Ako bi neko i želeo da upita nutricioniste sa Harvarda šta su uradili sa novcem, ne bi mogli odgovoriti. Obojica su preminuli pre nego što su se suočili sa otkrićem da su lažirali naučno istraživanje.