Razlika između prirodnih i sintetički napravljenih vitamina
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Aleksandra Rafailović
Bilo da ih dobijamo iz ishrane, sunca ili iz prodavnice suplemenata u vidu kapsula ili tečnosti, vitamini su od ključnog značaja za naše zdravlje i za normalno funkcionisanje našeg organizma. Manjak vitamina dovodi do velikog broja problema kao što su umor, loše funkcionisanje organa, depresija, pa čak i anemija.
Međutim, da li vas vitamini povređuju ili ne sasvim je druga priča. Ono čega ljudi nisu svesni je da nisu svi vitamini stvoreni jednaki i da je većina sintetička.
Vitamini su mali organski molekuli koji su nam potrebni, ali ne možemo da ih stvaramo sami. Moramo da se oslanjamo na hranu kako bismo dobijali ove osnovne nutritijente, ali hrana ima sve manje nutritijenata. Polja su istrošena od suviše korišćenosti. Pesticidi ograničavaju dobre mikrobe u tlu koji pomažu biljkama da uzimaju i stvaraju nutritijente. Đubriva se usmeravaju na određene ključne hemikalije i ne uzimaju u obzir sve minerale u tragovima, organske komponente ili dobre mikrobe koji su deo dobre ishrane. Takođe, genetski modifikovana hrana je sada deo naše ishrane i ne znamo ni kako će uticati na nas na duže staze. Povrh svega, mi prerađujemo našu hranu tako da traje duže, da nam bude zgodnija za upotrebu, da bude ukusnija i čak da postanemo zavisniji od nje. Mi eliminišemo i uništavamo bitne nutritijente dok prerađuejmo hranu. Veliki deo hrane koju danas nalazimo u prodavnicama, jedva da podseća na ono što smo jeli hiljadama godina. Stoga ni ne čudi toliki broj autoimunih poremećaja, alergija na hranu i povećane gojaznosti. Naša tela ne znaju šta prerađuju, ne nalaze nutrijente koje su im potrebni i teraju nas da jedemo sve više kako bismo nadoknadili ono što nam fali.
Svi znamo da je potrebno da stalno imamo na raspolaganju vitamine i minerale kako bi naša tela funkcionisala kako treba. Naučnici, doktori i prehrambene kompanije se slažu sa tim, te stvaraju jeftine vitamine u laboratorijama, ubacuju ih u našu hranu i pića, kao i u multivitamine. Problem je to što ni ovi sintetički vitamini isto tako nisu u potpunosti ono što naš organizam traži. Skoro svi multivitamini su sintetički. Postoji dobar razlog za to. Sintetički vitamini su obično jeftiniji i stabilniji, što znači da mogu da stoje na policama mesecima, pa čak i godinama. Ovi vitamini se nazivaju „prirodnima“, iako su zapravo sintetički, jer naučnici kažu da su oni gotovo identični onima koje nalazimo u hrani.
Da li je bolje uzimati vitamine iz hrane ili suplemenata?
Najbolje bi bilo da uzimamo vitamine, kao i minerale, prirodno iz hrane, ili u slučaju vitamina D, putem kontrolisanog izlaganja suncu. Na primer, jedno istraživanje o kalcijumu nam govori da je najbolje uzimati kalcijum iz hrane bogate istim, umesto iz suplemenata. Starije žene koje uzimaju kalcijum iz suplemenata imaju veće šanse da dobiju kamen u bubregu ili da dožive srčani udar. Isto tako je bolje unositi i vitamin A i beta-karoten iz prirodne hrane.
Izuzeci od pravila „hrana je bolja“ jesu dve vrste vitamina B. Deset do trideset odsto starijih ljudi ne vari kako treba prirodan vitamin B-12 iz hrane, tako da se preporučuje uzimanje vitamina B-12 iz suplemenata, ukoliko imate iznad 50 godina. Vitamin B-9, poznat i kao folna kiselina, iz suplemenata se apsorbuje dva puta brže nego iz hrane. Stoga se preporučuje trudnicama da unose folnu kiselinu putem suplemenata, kao i iz regularne hrane. Takođe, imajte na umu da ukoliko unosite gvožđe iz biljaka, apsorbuje se dva puta sporije nego iz mesa.
Korišćenje suplemenata napravljenih od cele hrane neće vam po svaku cenu obezbediti više vitamina (u stvari, oni obično sadrže skromnije količine vitamina od drugih dijetetskih suplemenata), ali ćete dobiti druge sastojke biljaka od kojih biste mogli da imate neku drugu korist i ta manja količina vitamina će u organizmu biti daleko bolje iskorišćena.
U svakom slučaju, imajte na umu da i jedni i drugi pomažu u lečenju raznih stanja i bolesti, ali i da je poznato da skoro svi mogu da budu opasni ukoliko se uzimaju u prevelikim količinama. Ukoliko budete izbegavali trans masti i ako se budete hranili raznovrsno i balansirano – unoseći različito voće i povrće, žitarice, mahunarke, orašaste plodove, meso, mlečne proizvode – najverovatnije je da vam vitamini u vidu suplemenata neće biti ni potrebni.