Sav taj šećer i zašto smo postali zavisni od slatkiša i junk hrane
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
Istraživanja su pokazala da odredjena vrsta hrane aktivira naš centar u mozgu za „nagradu“ koji luči velike koločine dopamina kad ih jedemo. Najčešće su to šećer i brašno. To bi značilo da povećana stimulacija tih receptora, sa hranom bogatom šećerima, kakva je uobičajena u današnjem potrošačkom društvu, izaziva preterane signale zadovoljstva u mozgu koji imaju potencijal da ponište mehanizme samokontrole i uvedu u zavisnost.
Isto tako je pokazano da šećeri imaju sposobnost da potisnu druge receptora ukusa, pa da time neutrališu hranu sa neprijatnim(pa čak i opasnim) sastojcima. Jedan od istraživača je to ilustrovao slikovito: “ I pseći izmet vam može imati divan ukus ako ga začinite sa dovoljno šećera”.
Zavisnost od ove vrste hrane nije tako jednostavna da bismo mogli da kažemo da su to lenji ljudi koji nemaju snagu volje da ne jedu ovu vrstu hrane, snaga volje ovde nema puno veze već upravo ovi hemijski procesi koji se dešavaju u mozgu.
Najgora stvar kod odvikavanja od na primer šećera jeste ta što smo u konstantnom kontaktu sa našom vrstom droge i na kraju krajeva mi moramo da jedemo. Da pušimo ne moramo, da se drogiramo kokainom ne moramo, ali da jedemo složićete se ipak moramo.
E sad zavisnik od kokaina nije u stalnom kontaktu sa ovom supstancom,č ak je prilično teško i skupo do nje doći. Ali čovek koji je zavisan od šećera, veoma teško može da pobegne od svoje droge jer ga ona vreba sa svih mogućih strana.
Zadovoljavajmo prirodnu potrebu za slatkim isključivo preko prirodnih izvora-voća i povrća.
U momentu kada je počela satanizacija zasićenih masti i sve što ima u sebi neki odredjeni, normalan postotak masti, prehrambena industrija je morala da odgovori potrebama tržišta (ili je ona sama te potrebe kreirala) i da hranu kojoj je izvukla masti da bi bile "low fat" da bi ta hrana i dalje imala ikakav ukus da biste je kupovali morali su nešto da dodaju, a na šta mozak najbolje reaguje: pa na šećer!
Tako da obratite pažnju kad idete u kupovinu sve namirnice koje imaju smanjen postotak masti a trebalo bi da ga imaju u većim količinama obično imaju veći postotak ugljenih hidrata tj šećera.
Zdravstveni problemi povezani sa šećerom bili su nekada retki, ali sa porastom potrošnje šećera, učestalost ozbiljnih, modernih hroničnih bolesti isto je porasla. I nije tu samo gojaznost problem. Alergije, srčane bolesti, rak, artritis, dijabetes, osteoporoza, PMS, herpes, impotencija i infekcije gljivicama dovode se u vezu s preteranom konzumacijom šećera.
Nisu samo čisti šećeri uzrok zavisnosti. Kada hranu bogatu skrobom, poput belog pirinča, proizvoda od belog brašna, krompira, jedete samu, bez drugih vrsta hrane koje su bogate važnim hranljivim sastojcima, ona može da izazove isti ciklus kao kada jedete hranu bogatu šećerom. Visokoprerađeni skrob: beli hleb, kifle, krekeri, testenina od belog brašna – najgori je mogući izbor. Tu je i brza hrana bogata sa solju, hemijskim i drugim aditivima koji i imaju za cilj upravo stvaranje zavisnosti, a da ne govorimo o skrivenim sećerima.
„Taj Šećer“ je film koji prikazuje putovanje jednog čoveka da otkrije gorku istinu o šećeru. Dejmon Gimo kreće na jedinstven eksperiment u kom prikazuje kako dijeta sa visokim unosom šećera utiče na organizam zdravog čoveka i pritom konzumira samo namirnice koje su po današnjimstandardima zdrave. Kroz ovaj zabavan i interesantan put Dejmon otkriva na koji način prehrambena industrija rešava pitanja vezana za šećer i kako nas to šećer vreba sa većine polica u supermarketima. Kada odgledate ovaj fil promenićete u potpunosti vaše mišljenje o do sada zvanoj „zdravoj hrani“
That Sugar Song - Official Music Video – Oficijalna pesma ovog dokumentarnog filma: That sugar film