Šta je sojin lecitin i zašto ga ima svuda?
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
Ako čitate deklaracije proizvoda verovatno ste više puta naišli na sojin lecitin. To je ustvari veoma popularan sastojak. Jedan od 10 najčešće korišćenih sastojaka u industriji prerađene hrane.
Sojin lecitin je aditiv (E 322) koji služi za spajanje inače nespojivih jedinjenja, npr. vode i ulja. Koristi se masovno u prehrambenoj industriji, nažalost, najčešće u proizvodima koje konzumiraju deca, kao što su keks, čokoladice, bombone itd. Često se koristi u proizvodnji čokolade jer sprečava izdvajanje masti od ostatka proizvoda. Najveća kontraverza koja prati ovaj aditiv jeste činjenica da se dobija iz soje, a soja je jedna od prvih namirnica koje su počele da se genetski modifikuju. No, čak i kada bismo bili sasvim sigurni da je sojin lecitin koji jedemo iz organske i non-GMO soje, ostaje drugi problem: lecitin se u 90% slučajeva izdvaja iz fermentisane soje. Jedini proizvodi u kojima se koristi lecitin nefermentisane soje su sojino mleko i tofu sir. Osim što povećava volumen biljke, fermentacija soje generiše mnoge toksine štetne za ljudski organizam. Još jedan problem koji sa sobom nosi upotreba soje jeste činjenica da se prilikom uzgajanja soja uvek tretira pesticidima. Oni ostaju u biljci i posle obrade, i oni su, zapravo, uzročnici takozvane alergije na soju, koja se najčešće manifestuje glavoboljom, mučninom i povraćanjem, ili, pak, osipom i crvenilom na koži. Ali, verovatno je najgore svojstvo sojinog lecitina delovanje na organizam na isti način na koji deluje hormon estrogen.
”Soja sadrži više fitinske kiseline od bilo koje druge žitarice ili mahunarke, Problem sa fitinskom kiselinom je što ona sprečava apsorpciju svih minerala, a posebno kalcijuma. Koliko je mineralni deficit uzrok mnogih bolesti, za koje se navodno još pouzdano ne zna kako nastaju.
Fitinska kiselina u soji ne može se neutralisati klasičnim metodama kao što su natapanje, klijanje i dugo kuvanje, pa redovnom konzumacijom soje reskiramo teški nedostatak minerala u organizmu, što dovodi do razvoja bolesti. Prehrana s visokim sadržajem fitinske kiseline može otežavati normalan rast i razvoj dece i mladih.
Takođe je otkriveno da su alergijske reakcije na soju daleko češće od alergija na ostale vrste mahunarki. Čak i Američka pedijatrijska akademija priznaje da bi rano izlaganje soji kroz industrijski proizvedenu hranu za bebe moglo predstavljati glavni uzrok kasnije alergije na soju kod starije dece i odraslih.
Kao nusproizvod prilikom prerade sojine mahunarke dobija se lecitin.
To je viskozna masa, žuto braon boje, specifičnog ukusa i mirisa. Sirov sojin lecitin je smeša fosfolipida i ulja, sa aktivnim dejstvom, zahvaljujući kombinaciji lipofilnog i hidrofilnog karaktera u molekulu fosfolipida.
KAKO JE SOJIN LECITIN POSTAO “KORISTAN ZA ZDRAVLJE"
Za razliku od raznovrsnih masnoća koje se u velikom rasponu prirodno javljaju u jajima, oraščićima, semenkama i avokadu, ovaj nusproizvod soje je uvek užegao, a izvlači se iz taloga koji ostaje nakon što se iz mahunarki soje odstrani ulje. Dakle, sojin lecitin sadrži veliku količinu rastvarača i pesticida. Ali... Umesto da ga bace na deponiju za odlaganje toksičnog otpada gde i pripada, proizvođači su za njega otvorili još jedno visoko profitabilno tržište nazivajući ga «zdravim» dodatkom hrani. Tako će vam “stručnjaci” (potplaćeni) plasirati priču o njegovoj “izuzetnoj ulozi u pravilnom metabolizmu, resorpciji masti, smanjenju holesterola, obnavljanje ćelija nervnog sistema, usporavenju stranja...” i svemu drugom što ste spremni da kupite za svoje zdravlje. Na vama je da u to poverujete, pošto se sami naučnim istraživanjem verovatno ne bavite. I da jeste naučnik iz ove oblasti - to košta.
Lecitin je u industriji hrane prihvaćen kao emulgator, sredstvo za dispergovanje čvrstih čestica, stabilizator pene, sredstvo kvašenja i opuštanja i sredstvo za kontrolu kristalizacije, a veoma je jeftin, to vam je odgovor zašto ga ima svuda... Ali, njegova osobina je i da ima sposobnost da izaziva oštre bolove u zglobovima (koji se često pogrešno dijagnostikuju kao artritis) i stvaranje teškog oblika gihta. “Dugotrajno konzumiranje soje izaziva rak i bezbrojne druge po život opasne bolesti, uništava kosti, uništava hormonski sistem, kako ljudi tako i životinja, te potiskuje seksualni nagon. Čak i da se preko noći ukloni iz naše ishrane, soja je tako duboko usađena u prehrambeni lanac te je teško potpuno je izbaciti iz sadašnje ishrane.