Šta je glukagon?
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Dragana Ranđelović
Kako smršati? – pitanje je od milion dolara. Dok smo brojali kalorije bilo je lako, ali se ispostavilo da nije sve u hrani. Mnogo toga zavisi i od našeg organizma. Naučnici su utvrdili da veliku ulogu u varenju i metabolizmu imaju hormoni. Jedan od njih je glukagon, zapostavljen u pričama o dijeti a zapravo veoma važnom činiocu u metabolizmu.
Glukagon je hormon koji utiče na rad pankreasa. Verovatno vas njegovo ime podseća na glukozu i to nije slučajno. Ovaj hormon delom je povezan sa lučenjem glukoze u krvi, odnosno, povećava nivo glukoze u krvi. Po svom dejstvu on je zapravo suprotnost insulinu i smanjuje njegovo dejstvo. Navikli smo da je insulin onaj važan činilac koji smanjuje nivo šećera u krvi, ali zaboravljamo da se nivo šećera ne podiže sam. Glukagon je upravo taj hormon koji utiče na nivo glukoze i neprestano se suprotstavlja dejstvu insulina.
Dejstvo glukagona zapravo je veoma jednostavno. Njega luči pankreas iz posebnih organa koji se nalaze na unutrašnjosti njegovog zida. Odatle glukagon odlazi pravo u krv, a odatle u jetru. Tu se glikogen razlaže i stvara glukozu. Ako je organizam zdrav, on stvara taman onoliko glukoze koliko je organizmu potrebno da stvori energiju za rad. Kada taj nivo postane prevelik, organizam šalje signal i on počne da luči insulin, koji ga smanjuje.
Kao što znate, kada organizam nema načina da stvori svoj insulin, onda se pomaže veštačkim. Međutim i glikogena može biti premalo, mada veoma retko i tada se takođe pomaže veštačkim lekom. Do hipoglikemije se dolazi uglavnom kada se osoba bavi fizičkom aktivnošću a ima problem sa lučenjem insulina. U tom slučaju mora jesti više ugljenih hidrata kako bi vratili nivo glukoze u normalu. Slično dejstvo primećeno je i kod beba, ali se to smatra prolaznim poremećajem koji se lako ispravlja.
Glukagon, pored toga što ima funkciju povećanja glukoze, zapravo služi da se nivo energije održi onoliko koliko je potrebno. U normalnim situacijama, on služi da troši energiju, najpre iz obroka, a onda iz skladištene energije koju je za nas skladištio insulin. Mada ovo deluje kao previše komplikovana i dugotrajna procedura, ona se dešava i više puta u toku dana. Najviše oscilacija između insulina i glukogana zapravo ima između obroka.
Kada jedemo, organizam luči insulin koji skladišti energiju, odnosno, glukozu u organizmu. Nakon obroka, organizam luči glukagon koji sada tu energiju, odnosno, glukozu troši. Ako se bavimo fizičkom aktivnošću nakon obroka, jasno je da će se sva glukoza potrošiti, što će biti znak da se luči više insulina, a mi ćemo biti gladni. Onda se čitav ciklus pokreće ponovo i mi ponovo unosimo energiju. Cilj je, naravno, da utrošimo više energije koja je skladištena, jer onda zaista mršavimo. Ipak, za zdrav organizam važno je da se ovaj ciklus odvija nesmetano, odnosno, da organizam ne troši više nego što ima a da može da skladišti onoliko koliko mu treba.
Sada se vraćamo na pitanje sa početka – kako iskoristiti glukagon za mršavljenje. Upravo se na njegovom dejstvu baziraju dijete i recepti za mršavljenje, naročito kada je u pitanju vrsta namirnica koju bi trebalo konzumirati.
Kada glukagon počne da se luči, on koristi energiju iz masti, koje bismo želeli da skinemo. To čini na tri načina:
- Podstiče stvaranje glukoze
- Simulira konverziju skladištenih masti u glukozu
- Smanjuje potrošnju glukoze.
Sva tri načina smenjuju se naizmenično. Za nas je glukagon onaj sveti sastojak koji je potreban kako bismo razložili masti i tako skinuli višak. Pitanje je – kako povećati nivo glukogana u organizmu. I verovali ili ne, postoji veoma jednostavan odgovor. Jedite više proteina. Proteini su ti koji stvaraju glukagon, odnosno, podstiču njegovo lučenje. Ukoliko želite da smanjite njegovo lučenje, odnosno, povećate nivo masnih naslaga, jedite više ugljenih hidrata. Sve ovo smo znali i ranije, ali nismo znali zašto je to važno.
Drugim rečima, sama vrsta namirnica može značajno povećati nivo glukagona, pa je neophodno da usvojite plan ishrane i promenite vrstu namirnica koje jedete. Proteina ima u velikom broju namirnica, srećom, koje su ujedno i veoma korisne po organizam. To nije jedini razlog za unošenje više proteina u organizam, ali je svakako veoma dobar razlog.
Potrebno je da konzumirate više belog pilećeg mesa, ribe (naročito morske), jaja, orašaste plodove, mlečne proizvode (ali može i zamena sojinim mlekom), karfiol, brokoli i prokelj, kukuruz šećerac i banane.
Vodite računa da ne preterate, jer je dozvoljen unos proteina u organizam za osobe koje se ne bave sportom 0,9 grama po kilogramu telesne težine. Ukoliko preterate, to takođe može biti štetno. Obično je sve preko 3 grama po kilogramu telesne težine u dužem vremenskom periodu veoma štetno. Ne samo da će izazvati probleme sa bubrezima i jetrom, višak proteina organizam opet deponuje u masti, pa stvarati suprotan efekat.
Najbolje je ne preterivati ni u čemu, već pratiti svoj organizam i osluškivati njegov rad. Vremenom ćete i sami shvatiti šta Vam je potrebno i jesti samo onoliko koliko Vam zaista prija. Uravnotežena ishrana i lagana fizička aktivnost najbolji je lek za zdravlje.