Hrana i namirnice u kojoj možete naći skrivene šećere
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Aleksandra Rafailović
Prosečan čovek dnevno unese oko 20 kašičica šećera kroz raznu hranu, što ovu vrstu šećera čini „skrivenim“, iako mnogi ljudi misle da unose zdravu hranu.
Pak Svetska zdravstvena organizacija ne preporučuje više od šest kašičica za žene, što je oko 100 kalorija, odnosno devet kašičica za muškarce, to jest, oko 150 kalorija dnevno. To je od pet do 10 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija.
Dodati, to jest skriveni šećeri jesu oni koji su dodatno ubačeni u raznu hrana i piće tokom procesa pripremanja, što znači da tu ne spadaju prirodni šećeri koji se već nalaze, na primer, u voću i mleku.
Ovi šećeri su sve dostupniji i rasprostranjeniji, a sve više se povezuju sa problemima kao što su dijabetes, srčana oboljenja, gojaznost, rak, visok krvni pritisak, problemi sa pamćenjem, kao što su demencija i Alchajmerova bolest. Šećer se sad povezuje čak i sa rakom i drugim stanjima i bolestima povezanim sa lošim imunitetom.
Bili vi upućeni u to ili ne, dodati šećeri se nalaze u brojnim proizvodima, od kojih je očito da se nalaze u (ne)gaziranim sokovima, energetskim pićima, slatkišima, dezertima i grickalicama, mnogim testima kao što su rolnice, krofne, kroasani, mlečnim dezertima, kao što su sladoledi, ali i u ledenim čajevima.
Pak, tu su i brojni, takozvani zdravi proizvodi puni šećera, kao što su: žitarice, ovsene pahuljice i kaše, hlebovi (uključujući i one u celom zrnu), niskokalorijska pića, kao što su kafe, čajevi i sokovi, proteinske čokoladice i zamene za obroke, zaslađeni jogurti i mlečni proizovdi kao što je kefir, ali i flaširani sosevi i dresinzi kao što su kečap, paradajz sokovi i slično. Tu spadaju i sušeno voće, koje je mnogo kaloričnije od svežeg, voćne grickalice i restoranska hrana prelivena brojnim sosevima i dresinzima.
Međutim, treba biti jasan da nije svaki šećer loš i da nisu svi šećeri isti. Dodati šećeri su problem, dok fruktoza iz svežeg voća može biti i dobra, ukoliko se ne unosi u prevelikim kolilčinama. Primarna razlika između šećera iz voća i veštački zaslađenih proizvoda jeste u tome što potonji imaju visokofruktozni kukuruzni sirup ili maltodekstrin i samim tim ne daju organizmu dovoljno vlakana, zdravih masti ili proteina da uspore apsorpciju šećera, što je slučaj sa voćem.
Veliki broj istraživanja je pokazao da unos prevelike količine skrivenih šećera negativno utiče na gotovo svaki organ u telu, tako povećavajući rizik od najčešćih hroničnih bolesti, uljučujući kardiovaskularne bolesti, probleme sa varenjem, ali i gojaznošću.
Kada čitate pakovanja na proizvodima koje kupujete, kako biste izbegli skrivene šećere, obratite pažnju na napise kao što su: kukuruzni ili visokofruktozni kukuruzni sirup, (kristalna) dekstroza, maltoza, sukroza, glukoza, karamel, smeđi šećer, dekstrin i maltodekstrin, pirinčani šećer i drugi.
Najčešći propratni efekti koji prate unos dodatnih šećera jesu to da organizam traži više hrane nakon njihovog unosa, osoba gubi fokus, energiju i koncentraciju, povećava se rizik od gojaznosti, menja se zdravlje stomaka i imunitet opada, povećava se rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja.
Zato, sledeći put kada posegnete za čokoladicom sa rafova sa slatkišima u prodavnici, ili za nekim sokom, razmislite još jednom jer neka voćka vam može dati jednako užitka, a pritom će biti prikladnija za vaše sveopšte zdravlje.