KoDren

Switch to desktop

Zašto mršaviti i biti zdrav nije uvek isto?

zdrava i nezdrava hrana

Odvajkada se smatra da su mršave ili osobe optimalne telesne težine zdrave, a punije osobe nezdrave. Međutim, sve je to palo u vodu sa ulaskom u 21. vek i erom interneta, kada su nam informacije o ishrani i nutricionizmu postale dostupnije, jasnije i lakše za tumačenje i razumevanje.

 

Ukoliko ste i vi jedan ili jedna od onih koji i dalje veruju u ovaj mit, pokušaćemo da vam objasnimo zašto nije uvek tako i šta sve ulazi u ovu jednačinu.

Ako uzmemo da žena od 30 godina, visine 175 cm i 70 kilograma telesne težine, koja se ne bavi fizičkom aktivnošću, želi da održi tu težinu, potrebno je da jede 1.780 kalorija dnevno, da bi gubila na težini potrebno je da jede oko 1.400 kalorija, dok će sve preko 1.780 kalorija ići u rezerve, odnosno u stvaranje masnih naslaga.

Isto tako, muškarac od 30 godina, visine 175 cm i 70 kilograma, koji nije fizički aktivan, treba da jede 1.980 kalorija da bi održao tu težinu, 1.583 kalorija da bi smršao, a sve što pojede preko 1.980 kalorija će rezultirati gojenjem.

Ono što je velika zabluda jeste da ćemo se ugojiti od slatke, masne, slane hrane. To nije istina, bar ne ukoliko smo umereni u količinama te hrane koju unosimo. Uzmimo za primer kikiriki koji na 100 grama ima 567 kalorija i 100 grama čokolade sa jagodom koja ima 552 kalorije. Kalorijska vrednost je slična, ali pretpostavimo da će se svi pre odlučiti za čokoladu nego za kikiriki. Da se razumemo, ni u jednom slučaju se nećete ugojiti, ako i samo ako ne prekoračite dozvoljeni kaloriski broj koji ste utvrdili na osnovu svojih godina, visine, težine i količine fizičke aktivnosti.

Ono što, pak, može da se desi, jeste da ne dobijete dovoljno hranljivih materija iz određene vrste hrane. Vratimo se na primer kikirikija i čokolade: kikiriki na 100 grama ima 9 grama vlakana i 4 grama šećera, dok čokolada ima 0,9 grama vlakana i neverovatnih 56 grama šećera.

Tek iz ove brojke možemo da vidimo da nije bitno samo koliko kalorija ćemo uneti, već i da te kalorije budu zdrave, da unosimo dovoljno vlakana, a da izbegavamo nezdrave i prerađene šećere.

Uzevši u obzir kratko poređenje koje smo vam prikazali, možemo reći da postoje četiri kategorije kada govorimo o izgledu i ishrani:

1. optimalna telesna težina i zdrava ishrana,

2. optimalna telesna težina i nezdrava ishrana,

3. povećana telesna težina i zdrava ishrana,

4. povećana telesna težina i nezdrava ishrana.

Jasno je da je najbolje ukoliko se hranimo zdravo i u granicama kalorijskih vrednosti koje su nam dovoljne, a najgore je kada se hranimo previše nezdravom hranom. Dilema nastaje kod dva središnja slučaja. Da li je gore jesti manje, a nezdravo ili jesti zdravu hranu, ali u preteranim količinama. Ne možemo tačno reći koje od ova „dva zla“ je veće jer svako sa sobom nosi određeni problem.

Povišena telesna težina, bez obzira da li je nastala kao posledica unosa zdrave ili nezdrave hrane može dovesti do problema sa kretanjem, bolovima u zglobovima, povećanim problemima sa disanjem, većom mogućnošću dobijanja srčanog udara, naročito ukoliko su naslage masti smeštene u predelu abdomena. Nezdrava hrana naravno samo pospešuje i ubrzava stvaranje i pogoršanje brojnih bolesti u organizmu.

Sa druge strane, ukoliko vodite računa o kilaži, jedući male količine nezdrave hrane, nećete imati problema sa kretanjem, disanjem, ali ćete polako sebi oduzimati potrebne vitamine i minerale, kojih nema u dovoljnim količinama u prerađenoj hrani, kao što ih ima u voću, povrću, celim žitaricama.

Sada kada znate osnovne elemente održanja, povećanja i smanjenja telesne težine, kao i načine na koje to možete postići sa zdravom i nezdravom ishranom, vreme je da preispitate svoje metode i odlučite se za one koje će biti najbolje za vaše zdravlje. Ne idite prečicama, jer one ne vode do zdravog, dugog i vitalnog života.

Portal kodren.com © sva prava zadržana Izrada sajta|amwmg

Top Desktop version