Hrana koja će nestati ako pčele izumru
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
- Autor M.V.
Smatra se da jedna trećina svetske površine zavisi od oprašivanja i pčela. Priča da pčele velikom brzinom nestaju je potpuno tačna. Stoga, ne treba zanemariti taj disbalans koji može životni lanac u potpunosti narušiti.
Izumiranje pčela dovešće do slabo dostupne i smanjenje prozvodnje hrane, a pored nedostuptnosti namirnica i do rasta cena na celom tržištu.
Voće povrće, i mnoge druge biljke postaće nam na taj način nedostupne kako na prirodan (narušen) način, tako i sa ekonomske strane. Pokušavalo se da se ovom odumiranju stane na put, ali i dalje je bezuspešno, jer se odumiranje pčela nije zaustavilo.
U ne tako dalekoj prošlosti tj. pre samo nekoliko decenija, pčele su imalje obilje livada i prostora na kojima su se gozbile. Tada je priroda bila manje zagađena a i manje bolesti i štetočina.
Industrija, izgradnja fabrika, povećan broj prevoynih sredstava su vremenom počeli narušavati prirodni ritam okoline tj. cele planete. Sve više je počela prozvodnja i korišćenje herbicida, insekticida, i drugih hemijskih prozvoda. Naravno, to nikako ne odgovara prirodnom ciklusu. Ovakvo delovanje je dovelo do takozvanog fenomena Poremećaja kolapsa kolonija tj. CCD poremećaja. Preciznije ćemo objasniti: Dakle reč je o stanju pčela kada postanu dezorjentisane i otrovane toliko da više ne mogu i ne znaju naći put u svoju košnicu ili kada po povratku u košnicu uginu zbog zatrovanja.
Prema rečima američkih stručnjaka uzrok “misterioznog” izumiranja pčela je ubojita kombinacija bakterija i gljivica tj. kombinacija koja napada istovremeno virus i gljivični parazit. Na sreću upotreba fungicida može pomoći u borbi protiv gljivičnih parazita, što sa druge strane dovodi do toga da sam virus prestaje biti smrtonosan.
Ono što nam takođe deluje zastrašujuće je popis namirnica koje će nestati u slučaju nestanka pčela. Iako za sve biljke tj. njihovo oprašivanje nisu zadužene pčele (jer se neke biljke oprašuju same ili im pomaže u tome sam vetar) većina zavisi od zaprašivanja uz pomoć pčela. Reč je o: jabukama, kruškama, breskvama, kiviju, bobičastom voću, mangu, papaja, limunu, limeti, marakuji, grožđe, dinji, lubanici, avokadu, indijskom orahu, svim vrstama luka, paradajz, patlidžan,kupus, brokoli, šećernoj repi, repici, kokosu, paprikama, šargarepi, krastavcima, biljke iz roda pamuka, kafe, orašasti plodovi, mnoge semenke, itd.
Dakle, znatno smanjene populacije pčela ili potpuno izumiranje dovelo bi do velikog ili potpunog nestanka prethodno navedenih namirnica. Čak stručnjaci tvrde da bi izumiranjem pčela rezultiralo izumiranje čovečanstva za samo četiri godine.
Ako želimo da u budućnosti budemo zdravi, hitno treba nešto preduzeti, pre nego bude prekasno. Nama je potrebna dobra i čista hrana isto onoliko koliko je potrebno to i oprašivačima tj. pčelama.
Ako one nemaju dovoljno, nećemo imati ni mi. Ne zaboravimo da pčele proizvode oko 30% hrane koju svakodnevno jedemo (i voće i povrće).
Kako možemo da pomognemo da se izumiranje pčela zaustavi?
Ono što je dobro učiniti i pomoći da se ovaj proces sa pčelama zaustavi je da sadimo što više biljke i drveće koje odgovaraju pčelama, isto tako smanjite i dozirajte upotrebu pesticide, pa se potrudite da koristite organske proizvode za negu i đubrenje biljaka (npr. poznati su organski proizvodi od koprive). Vaš doprinos će takođe biti odličan i pozitivno će uticati ako kupujete domaće, organske i lokalno uzgajane namirnice i med, pa ćete na takav način dati podršku pčelarima i proizvođačima (poljoprivrednicima).
Da sve ovo prethodno navedeno nije samo obična pretpostavka, dokazuje reč naučnika i pčelara da još od 2006. godine primećen je znatan pad populacije pčela čija je ogromna uloga i više nego važna za život čovečanstva.