Zašto je brza šetnja bitna i koliko dnevno bi trebalo da hodamo?
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
- Autor M.V.
Da je fizička aktivnost i pešačenje blagotvorno i zdravo to je neosporna činjenica. U toku šetnje vi angažujete veliku grupu mišića, što predstavlja jedan od najboljih vidova rekreacije koja se uvek preporučuje.
Zašto je još preporučljiva šetnja?
Često se savetuje ovaj vid rekreacije jer postoji minimlna opasnost od povreda, kao i to da je minimalno opterećenje kardiovaskularnog sistema. Šetanje će vam pored blagotvornog aspekta po kardiovaskularni sistem, visok krvni pritisak pomoći i kod onih koji ima problem sa dijabetesom, snižavate nivo holesterola, jačate nervni system, a od koristii je i kod onih koji treba da smršaju.
Skidanje masnih naslaga
Brza polučasovna pored sagorevanja nekoliko stotina kalorija, ubrzava naš metabolizam i tako nas spasava viška kilograma. Šetnja je odličan način da se rešimo suvišnih masnih naslaga, mada je većina ljudi zaključila da takve šetnje treba duže da traju, jer organizam počinje da sagoreva masti tek posle pola sata fizičke aktivnosti. Telo funkcioniše u tzv. aerobnom području, što upućuje na to da dobija dovoljnu količinu kiseonika kako bi uzelo energiju iz masnih ćelija. A jedna naučna studija je dokazala da šetnja snižava rizik od moždanog udara.
Kod sklonosti ka bronhitisu
Šetnja se preporučuje i kod onih koji imaju sklonosti ka čestim bronhitisima. Šetati rano izjutra oko 6 sati pored mora, kroz borovu šumu, naročito se preporučuje kod ovakvih bolesnika.
Popravlja raspoloženje
Brza šetnja je dobar način da popravite sebi raspoloženje. Čak su neka istraživanja pokazala da se korišćenje antidepresiva učinkovitije pokazalo kod depresivnih osoba koje su primenjivale i šetnju uz redovnu terapiju.
Kako početi i koliko vremena odvojiti dnevno za šetnju?
Uz lagani napor (koji svaka pravilna šetnja treba da sadrži), potrebno je i da disanje bude blago ubrzano. Šetnju započnite laganim hodom koji ćete postepeno ubrzavati, da biste poslednjih pet minuta ponovo lagano usporili hod. Na početku šetnje se čak i preporučuje, ako ste u mogućnosti, da uradite nekoliko vežbi istezanja, kako biste telo u potpunosti pripremili za predstojeću aktivnost.
Ako ste početnik u ovoj aktivnosti, krenite sa 20 minuta šetnje dnevno, da biste kroz nedelju dana povećali taj interval na pola sata, dok treće nedelje to bi bilo odlično da ustalite na 45 minuta do sat vremena. Čak je preporuka da šetnju uvedete u svakodnevnicu dva puta. Naravno, da bi ova rutina bila najbolja ako bi bila svakodnevna, ali ako ne možete, onda se potrudite da što manje propuštate dane u nedelji sa ovom aktivnošću.
Ne preporučuje se šetnja u kasnim večernjim satima ili pred spavanje, jer se tada metabolizam prirodno usporava, smiruje i priprema za san. Stoga, povećano stvaranje adrenalina u organizmu zbog šetnje svakako vam nije potrebno pred spavanje. Hodanje je primereno za osobe svih telesnih sposobnosti i svih dobi.
U slučaju da imate zdravstvene probleme (bilo koje vrste) hronične bolesti ili neke povrede, potreban je dodatni oprez pre uvođenja ovakvih aktivnosti. Dakle, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom.
Ovo je potpuno besplatna, jednostavna i svima dostupna fizička aktivnost. Tako da izgovori da je ne primenjujete, zaista ne postoje. Prednost je u tome što ovu vrstu treninga uvek možete da primenjujete i što vam za to nije potrebno ništa osim udobne odeće i obuće. Stoga, što pre krenete da je svakodnevno primenjujete, učinkovitost po zdravlja će biti evidentna.
Evo koliko kalorija možete sagoreti brzim hodanjem:
Šetnja koja traje sat vremena i koja je brzine od oko 6 km/h sagoreva 243 kalorije; dok će vam sat vremena šetnje brzinom od oko 7.5 km/h sagoreti 270 kalorija.