Uticaj (nedostatka) sna na pamćenje
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
- Autor Aleksandra Rafailović
Nije tajna da dobar san čini da se osećamo bolje. Ne samo da dobar san pomaže našem telu da se odmorimo i da „napunimo baterije“, već je i od ključnog značaja za sposobnost našeg mozga da uči i pamti.
Tokom sna, dok naše telo odmara, naš mozak procesuira informacije od prethodnog dana i formira sećanja. Ukoliko ne spavamo dovoljno, veći je rizik od razvijanja ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su hipertenzija, gojaznost i dijabetes, a i sposobnost pamćenja novih informacija može biti oslabljena.
Moć sna
Istraživači veruju da san utiče na učenje i pamćenje na dva načina:
- manjak sna umanjuje sposobnost osobe da se fokusira i da uči efikasno.
- san je potreban kako bi se pamćenje zadržalo i da može da se prizove u budućnosti.
Stvaranje pamćenja
Postoje brojni tipovi pamćenja. Neki su bazirani na činjenicama, kao što je pamćenje naziva glavnih gradova, dok su neka pamćenja epizodna, baziraju se na sećanju događaja iz života, kao što je prvi poljubac. I neka sećanja su proceduralna ili instrukciona, kao što je vožnja bicikla ili sviranje klavira.
Da bi nešto postalo sećanje, potrebno je da se dogode tri stvari, koje uključuju:
- akviziciju – učenje ili doživljavanje nečega novog
- konsolidaciju – memorija postaje stabilna u mozgu
- prisećanje – mogućnost mozga da pristupi sećanju u budućnosti.
I akvizicija i prisećanje se događaju u našem budnom stanju, dok naučnici veruju da nam je potreban san kako bi se sećanje konsolidovalo, bez obzira na tip memorije. Bez adekvatnog sna, ljudski mozak teže prima nove informacije i zatim ih se priseća.
Istraživanja pokazuju da san utiče i na fizičke reflekse, fine motorne veštine i rasuđivanje, takođe. Jedno istraživanje je isto tako pokazalo da oni ispitanici koji su manje spavali, mislili su da su u pravu, kada su u stvari grešili.
Studije koje su se sastojale iz testova pamćenja su dokazala da nakon jedne dobro prospavane noći, pa čak i nakon dremke, ljudi bolje rade, bilo testove, bilo u kancelariji, bilo na atletskom polju.
Šta se dešava kada spavamo?
Naučnici ne znaju kako tačno san poboljšava memoriju, ali izgleda da to uključuje hipokampus i neokorteks – deo mozga gde se dugoročna memorija skladišti. Misli se da tokom sna, hipokampus ponovo obrađuje događaje koji su se dogodili tog dana i stvara memorije, pomažući im da traju duže.
Istraživači nastavljaju da ispituju faze sna koje su uključene u stvaranje određenih tipova sećanja. Neke studije su pokazale da određena sećanja postaju stabilna tokom REM faze sna, one faze kada sanjamo. Druga istraživanja su pokazala da neki tipovi sna nastaju tokom dubokog sna. Naučnici su sve bliži odgovorima kako san utiče na naš mozak, ali postoji još dosta pitanja na koja treba odgovoriti.
Ono što je sigurno jeste da je san biološka potreba, i neophodan je kako bismo preživeli. Nažalost, u današnje doba, nekolicina nas je sposobna da se naspava dovoljno kako bi funkcionisala najbolje. Naučnici preporučuju odraslima da spavaju između sedam i devet časova svake noći. Iako ovo nije moguće svake noći, trebalo bi da bude cilj.
Saveti za spavanje
- Ležite svako veče u isto vreme i uvek se budite u isto vreme.
- Vežbajte redovno, ali ne kasno uveče. Potrebno je da prođu bar tri sata između treninga i spavanja.
- Izbegavajte, kafein, alkohol i nikotin pre odlaska na spavanje.
- Opustite se pred spavanje. Čitajte knjigu, pijte čaj bez kafeina, budite u toploj kupki, izbegavajte aktivnosti koje mogu da izazivaju tenziju.
- Nemojte da jedete dva do tri sata pred spavanje.
- Napravite prijatnu okolinu za spavanje: neka soba bude tamna, hladna i udobna.
- Ne gledajte televiziju i nemojte da koristite laptop ili druge elektronske uređaje u krevetu.
Zdrav život, uključujući i dobar kvalitet sna, može biti izazov, naročito ako ste pod stresom zbog rokova na poslu, testova i sličnog. Zato se uvek setite da je san vaš prijatelj, naročito kada su učenje i pamćenje u pitanju.