KoDren.COM Budite zdravi ko dren!

Sedeli smo ceo dan u kancelariji, onda smo došli kući i presedeli celo popodne pred televizorom (a prethodno ručali u sedećem položaju) da bi na kraju dana osetili da nas noge bole. Jedno od pitanja koja postavimo u tom trenutku je zbog čega se taj bol uopšte javio? Nije li bol rezultat napora i tereta? U tom slučaju, zbog čega nas zapravo noge bole ako smo ceo dan samo sedeli?

Ne zavaravajte se – bolovi u nogama mogu ukazati na bolest

Pre svega, skoro 80% ljudi koji žive modernim načinom života žali se na bolove u nogama. One mogu boleti u listovima, u vidu grčeva ali i ozbiljnije boleti u zglobovima. Iako to nije uvek razlog za paniku, nije ni bezazlen. Ako imate neki od ovih simptoma, a niste sigurni zbog čega se javljaju ili se javljaju duže vreme, možda nije loše da posetite lekara. Postoji nekoliko medicinskih stanja koja se manifestuju bolovima u nogama.

Poremećena cirkulacija

Jedan od najčešćih razloga za bolove u nogama je loša cirkulacija. Dok se ona može javiti kao posledica načina života, može ukazati i na probleme sa krvnim sudovima. Sa jedne strane, arterijski krvni sudovi, naročito periferni, postaju uži i krti, zbog čega noge ne dobijaju dovoljno krvi i to izaziva trnjenje i peckanje. Sa druge strane, venski krvni sudovi se proširuju, zbog čega noge otiču i postaju bolne. Oba stanja preopterećuju krvni sistem i on nas svojim bolom upozoravaju da nešto nije u redu. U većini slučajeva, ovaj problem se javlja zbog dugotrajnog sedenja, ali postoji i nasledni faktor koji ne treba zanemariti.

Artritis

Iako ga mnogi ljudi smatraju oboljenjem starijih, sve je više mladih ljudi koji pate od artritisa. Svi smo videli kako artritis kod starijih ljudi izaziva bolne deformacije zglobova. Ipak, u svom začetku, artritis je skoro pa netipičan. Počinje bolovima u nogama, prvenstveno u zglobovima. Zbog upala, oni postaju otečeni i jako bolni. U kasnijoj vazi mogu se javiti i grčevi u mišićima.

Osteoporoza

Još jedna od bolesti koja se nepravedno pripisuje starim ljudima i to prvenstveno ženama. Ipak, gubitak gustine kostiju traje duže vreme, pa i decenijama. Zbog toga kosti postaju krte i slabe. Vremenom one potpuno izgube debljinu i doslovce nemaju snage da drže telo. Ako tome dodamo i gojaznost, to može biti i veliki problem jer su moguće povrede. Iako postoji uverenje kod lekara da je ovaj proces gubitka gustine kostiju nepovratan, moguće zaustaviti ga dok je još u začetku.

Upala nerava

Teško je izdvojiti ovaj poremećaj samo na nogama. Obično se bolovi javljaju na svim ekstremitetima i to na samoj periferiji. Iako se ispoljava kao bol u nervima i mišićima, on je zapravo prouzrokovan sasvim drugim uzrocima. Najčešće može ukazivati na dijabetes, avitaminozu ali i trovanje nekim teškim metalima poput žive ili olova. Osobe sklone alkoholu imaju često problem sa bolovima na periferiji ekstremiteta i to naročito bolove u nogama.

Išijas

Jedan od veoma čestih bolesti današnjice, išijas, još uvek se smatra ukočenošću u leđima. Ipak, veoma je često praćen simptomima koji su blaži, u smislu da je osoba pokretna ali oseća bolove u nogama. To zavisi od toga koliko je priklješten nerv koji polazi od kičme. Između pršljenova nalazi se meko jedro koje je okruženo hrskavicom i pršljenom. Kada se ta hrskavica ošteti, jedro propada između hrskavice i pršljenova i, kako je prepuno nervnih vlakana, izaziva bol. Ukoliko jedro nije previše oštećeno, ili priklješteno, bol će biti slabija. Obično se širi duž noge i u butinama, pojačava se prilikom kašljanja i kijanja i može izazvati blagu ukočenost.

Ipak, način života je presudan

Većina ljudi ima probleme sa bolovima u nogama koji nisu izazvani bolestima ili poremećajima u organizmu. Kako većina nas vodi nepravilan način života i hrani se jednoličnom i najčešće nezdravom hranom, to su bolovi u nogama sasvim očekivana posledica takvog načina života. Ipak, čak i tada treba imati u vidu da je vrlo lako preći iz zdravlja u bolest i da bolovi koje osećamo nakon celodnevnog sedenja zapravo poslednja opomena da nam se organizam razboljeva.

Poslednjih godina i lekari postaju svesni da ne može svako od nas da se bavi istom fizičkom aktivnošću. Svako od nas ima neki svoj način da vežba i nije svako za teretanu i fitnes. Isto tako, utvrđeno je da je za opšte stanje organizma presudna šetnja koja ne mora čak biti ni brza, već dovoljno duga da osetimo zamor. Prema mnogim lekarima, šetnja od 30 minuta svakoga dana, uz promene u ishrani dovoljne su da se stanje poboljša.

Ishrana je presudna

Nakon što promenimo način života i u našu svakodnevicu uvrstimo šetnju kao naviku, potrebno je promeniti i ishranu. Mišići, zglobovi i kosti se hrane onim što unesemo u organizam. Jasno je da loša hrana loše utiče i na naš organizam, pa je moramo promeniti.

Masna i slana hrana

Pored toga što će nam upropastiti jetru, želudac i creva, masna i slana hrana zadržava vodu u organizmu. Zbog toga se možemo osetiti naduveno i otečeno. Pored estetskih problema, zadržavanje vode u organizmu opterećuje krvne sudove, naročito na periferiji, kao što su noge.

Zdrava ishrana

Kao i kod svake promene, uvođenje zdrave hrane može biti teško za one koji nisu navikli na ovakvu ishranu. Ipak, to je jedna od stvari koje vam mogu doneti samo pozitivne rezultate. Za mišiće, zglobove i kosti neophodno je unositi vitamin D, jer vezuje kalcijum a njega najviše ima u ribi, džigerici i žumancu. Takođe, omega-3 i omega-6 kiseline, kojih ima u orašastim plodovima i maslinovom ulju poboljšavaju rad nerava i mišića. Konačno, dovoljno je uneti u svakodnevnu ishranu više voća i povrća a izbaciti so i ubrzo će se i bolovi u nogama smanjiti.