Spavanje od 22 do 6 – da li je zaista tako bitno?
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
- Autor Dragana Ranđelović
Situacija sa spavanjem kod većine nas stoji ovako – ležemo posle 23 časa, ustajemo pre 7. Neretko spavamo i kraće od 6 sati.
U žurbi i obavezama ne primećujemo da smo umorni i da smo kratko spavali. Čini nam se da će nam vikend doneti odmor. A onda dođe vikend i ne donese ništa. Pokušamo da zaspimo ranije i ne uspevamo, a onda produžimo spavanje nedeljom, pravdajući je danom za odmor. A zapravo nismo odmorni ni malo.
Mnogi od nas prave ovakve greške u spavanju, ubeđeni da činimo najbolje što možemo. Ipak, spavanje je nauka, a to dokazuju i lekari koji su se tom problematikom bavili. Ne samo da se zna koliko je sna potrebno, već i kada je najbolje spavati.
Spavanje je neophodno za normalan rad organizma. U zatvorima i logorima jedna od kazni bila je lišavanje sna. Oni koji su ovakve torture prošli opisivali su je gorom od bilo kakvog mučenja. Nakon dan-dva počeli bi da haluciniraju, dok bi nakon nekoliko dana padali u nesvest ili komu, ozbiljno ugrozivši zdravlje.
San utiče i na mentalno ali i fizičko zdravlje. Posebno je važan za produktivnost, emocionalni balans, rad srca. Svi znamo da i te kako utiče na imunitet, dok je pravilan i dug san neophodan i za normalan metabolizam. Osoba koja ne spava lepo ne može ni smršati, dok se posledice nespavanja vide i na koži.
Čak i sat kraće spavanja može uticati na svakodnevne aktivnosti. To je ono što i sami primećujemo kada smo neispavani. Teško se budimo, ceo dan smo pospani, naročito nam se prispava popodne, nakon ručka, kada prirodno blago opadne krvni pritisak. Uveče brzo i lako zaspimo, skoro pa čim dotaknemo jastuk. Sve su ovo znaci da smo umorni i da nam je potrebno više sna.
Naučnici su odavno rekli da je odrasloj osobi potrebno između 7 i 8 sati sna. To vreme ne može se kumulirati, pa je potpuno besmisleno nadoknađivati to vreme vikendom. Šta više, naučnici tvrde da duže spavanje vikendom dodatno poremeti ritam buđenja, zbog čega su nam jutra ponedeljkom onako naporna. U merenju dužine spavanja treba, pored broja sati, obratiti pažnju i na kvalitet sna. Čovek mora imati više takozvanih REM faza sna, kada se mozak i organizam potpuno regenerišu. Spavanje u kojem se vrtite u krevetu i često budite nije kvalitetan i vašem organizmu neće pomoći, pa makar trajao i 10 sati.
Na kvalitet sna utiče mali organ u zadnjem delu mozga po imenu epifiza, koja luči melatonin, najvažniji hormon spavanja. Ovaj hormon utiče i na mnoge druge funkcije u organizmu, kao što je biološki ritam, ali ima i reproduktivnu ulogu. Budući da epifiza reaguje na svetlo i u skladu sa tim pojačava ili smanjuje lučenje melatonina, naziva se još i trećim okom. Upravo je to njeno delovanje najvažnije za kontrolu sna u organizmu a posredno i na rad pojedinih organa putem delovanja melatonina.
Dejstvo i rad epifize veoma je jednostavan. Kada, preko retine oka, „oseti“ da je noć i da je svetlo slabije, ona šalje signal preko hipotalamusa mozgu da počne sa lučenjem melatonina. Melatonin usporava rad organa, što osobu doslovno uspavljuje. Zbog toga se stalno upozorava na štetan rad veštačkih svetla, naročito onih koji dolaze sa mobilnih telefona i tableta. Oni prevare oko da je napolju i dalje dan, što ne dozvoljava epifizi da isključi organizam.
Osim za san, melatonin je veoma važan hormon za plodnost. Zahvaljujući njemu pojačano se luči lutealni hormon koji ubrzava sazrevanje folikula. Osim toga, melatonin podstiče rast kostiju, sintezu proteina, smanjuje razgradnju glukoze, ali i reapsorpciju kalcijuma iz creva koji sintetiše vitamin D. Ako i dalje ne verujete da melatonin može ubrzati mršavljenje, evo vam dokaza – on značajno utiče i na razgradnju masnog tkiva.
Sve ovo neće postići organizam koji ne spava dovoljno i kvalitetno. Drugim rečima, nije dovoljno da samo ležite u krevetu 8 sati. Potrebno je da zaista kvalitetno i čvrsto spavate, bez uznemiravanja, zvukova i svetlosti i to u vreme između 22 i 6 časova. Utvrđeno je, naime, da se melatonin u najvećoj količini luči pre ponoći. Drugim rečima, najveći efekat postiže u vreme kada vi još uvek listate sadržaje i objave na Fejsbuku.
Iako su u istoriji opisivane ličnosti koje su tvrdile da su spavale veoma kratko, poput Margaret Tačer, ne treba se oslanjati na njihove primere. Postoje poremećaji spavanja kod kojih osoba ne može spavati duže ili ima problem sa uspavljivanjem. Ti poremećaji ukazuju na neki veći problem u organizmu, ili ga u dužem periodu može izazvati. Svako od nas mora osluškivati svoje telo i ponašati se onako kako ono govori. A ono kaže kada je umorno i kada mu se spava, pa ga poslušajte.