Dijete ne daju dugoročne rezultate a mogu biti opasne
- Detalji
- Kategorija: Lepota i nega
- Autor Dragana Ranđelović
Iako mnogi ljudi danas pribegavaju dijetama iz vrlo različitih razloga i dobijaju informacije sa potpuno različitih izvora, izgleda da vrlo malo ljudi razmišlja o tome koliko one mogu biti opasne po zdravlje.
Jureći za brzim mršavljenjem, izgledom kao iz izloga ili što bržim uspostavljanjem "boljeg zdravlja", ljudi su zaboravili sa je držanje dijete zapravo najopasniji posao za naše telo. Restriktivnom dijetom se organizmu daje manje kalorija, redukuje se izbor namirnica, a sam metabolizam se nalazi u stanju pometenosti, čekajući da utvrdi šta će se dalje sa njim dogoditi. U tom smislu, on reaguje odbrambeno i bukvalno se okreće sam protiv sebe.
Organizam želi da se vrati na staro
To je zapravo i najčešća posledica dijeta, naročito onih „preko noći“. U početku organizmu je dovoljno da bude sit i ako se i malo kalorija izbaci iz redovne ishrane, on neće drastično reagovati i dopustiće da pomalo i gladuje. Već nakon nekoliko dana, međutim, javiće se potreba da dopuni onaj gubitak koji oseća da ima i počeće da čuva hranu koja se unosi. Tako se metabolizam usporava, sve manje se izbacuje viška iz organizma, a sve u cilju očuvanja normalne funkcije tela.
Osobe koje su na brzim dijetama često prijavljuju opstipaciju, otežano mokrenje, a vremenom i promene u normalnom zdravom ritmu organizma. Žene, recimo, mogu izgubiti menstruaciju, dok muškarci nemaju snage za normalne dnevne aktivnosti i smanjeno znojenje. Objašnjenje je jednostavno, kao kada se pri opasnosti čovek odriče onoga što mu nije neophodno, tako i telo odbacuje funkcije koje su u tom trenutku nevažne.
Najlakša posledica (mada je neke teško ubediti u to) je da se kilogrami neminovno vraćaju. U jednoj američkoj studiji otkriveno je da oni koji su brzom dijetom izgubili kilograme (više od 8 mesečno) već za tri godine će imati istu kilažu kao i pre prvog gubitka kilograma. Organizam, jednostavno, traži da se vrati na staro. Uostalom, onaj ko je jednom upao u krug dijete, zna šta je to „jo-jo“ efekat.
Dijeta zapravo truje organizam
To, međutim i nije najstrašnije. Dugoročne posledice brzih restriktivnih dijeta su poremećaji organizma, manjak minerala u krvi, oštećenja organa i anoreksija. Naučnici su utvrdili da organizam prilikom dijete stvara toksine koji nastaju raspadanjem viška materija koja se zadržala u crevima, želucu i krvi, što dovodi do bukvalnog trovanja krvi. To trovanje nije smrtno, barem ne neposredno, pa se najčešće i ne pridaje veliki značaj toj opasnosti. Posledice mogu biti mnogobrojne, od viška holesterola i šećera u krvi (paradoksalno, jer osoba se toga i želi osloboditi) do ozbiljnih oštećenja creva i jetre. Ukoliko baš želite da krenete sa strogom i brzom dijetom, najbolje da uradite detox tretman pre toga, bilo uz pomoć čajeva i napitaka za to, bilo običnom saunom i preznojavanjem.
Paradoksi dijete
Kad smo kod paradoksa, jedna od posledica mršavljenja može biti i nastanak kamena u žuči. Paradoksalno je zato što je kamen u žuči česta pojava kod gojaznih, jer se stvara višak holesterola koji se ne može izbaciti, ali i tokom mršavljenja višak holesterola u prvo vreme nema kud da ide, pa se zadržava u žuči gde stvara kalcifikaciju.
Osobe koje su smršale za relativno kratko vreme primetiće da im se koža opustila. To i nije tako strašno za one koji dijetu drže isključivo zbog zdravlja, ali osobe koje uz mršavljenje žele i estetski efekat, ova prateća pojava može biti pogubna. Rešenje mogu biti preparati za zatezanje kože i mnogo vode, kako bi se koža ponovo zategla i povratila sjaj.
Restriktivna dijeta znači jednoličnu ishranu
Obično dijete podrazumevaju uzimanje jedne vrste hrane ili potpuno izbacivanje iz ishrane neke druge vrste. Takva je situacija sa izbacivanjem ugljenih hidrata u cilju mršavljenja. Poslednjih godina izgleda da je to postala moda i možda i najopasniji nutricionistički mit, zbog čega mnogi ljudi trpe i ozbiljne posledice. Naime, zbog velike količine nezdravih ugljenih hidratakoje unosimo preporučuje se uzimanje mesa i proteina i potpuno izbacivanje žitarica iz ishrane. Zaboravlja se, međutim, da su ugljeni hidrati važni za očuvanje funkcije mozga i nerava, da su puni vitamina i antioksidanasa i da svakako doprinose normalnom metabolizmu. Ne treba ići ni u jednu krajnost.
Zaključak bi bio da se dijetama, a naročito onim brzim ne pribegava, barem ne bez kontrole lekara. Ukoliko se pribegava brzom mršavljenju ili skidanju velike količine kilograma, najbolje je to činiti uz kontrolu lekara i redovne analize krvi. Konačno, najbolja dijeta je zapravo režim ishrane koji bi podrazumevao raznovrsnu ishranu, u manjoj količini, kako bi se podmirile sve potrebe organizma.