Vrste glavobolje
- Detalji
- Kategorija: Neurologija
Međunarodno društvo za glavobolju (International Haedache Society) uvelo je kriterijume za klasifikaciju glavobolja i migrena koji bi se trebali primenjivati u čitavom svetu. Ta klasifikacija navodi nekoliko vrsta migrene:
Migrena bez aure (pre zvana obična migrena), zatim migrena s aurom (ili pre - klasična migrena), te glavobolja tenzijskog tipa (tenzijska glavobolja). Postoje još i komplikovanije migrene, kao npr. oftalmoplegična migrena, bazilarna migrena i sl.
Migrena bez aure
Migrenu bez aure karakteriše napad glavobolje koji traje (ako se ne leči) od 4 do 72 sata. Radi se o pulsirajućem bolu, koji se javlja u jednoj strani glave, koja remeti svakodnevni život. Počinje često ujutro, pojačava se pri fizičkom naporu i pri kretanju. Obično se uz glavobolju javlja barem jedna od sledećih karakteristika; mučnina i/ili povraćanje, osetljivost na svetlo i/ili na buku. Neposredno pre i za vreme napada može se zapaziti pojačana hidratacija tela. Napadi takve glavobolje, iako periodični, nisu redovni, pa je moguće da osoba sa tim tipom glavobolje duži period bude bez glavobolje i bez lečenja. I kod žena za vreme trudnoće je primećeno da napadi takve glavobolje ili prestaju ili su puno ređi.
Migrena sa aurom
U migreni s aurom , već i samo ime kaže, glavobolji prethodi tzv. aura. Aura se može očitavati kao smetnja vida, mrlja u vidnom polju koja se povećava; zamućen vid, ili čak i potpuno slepilo na jednom oku, ali mogu se javiti i svetleće tačkice, zvezdice ili cik-cak crte. Mogu se javiti i drugi neurološki simptomi, npr. utrnulost i slabost u ruci i nozi, te utrnulost u jednoj strani lica, smetnje govora, promene raspoloženja, vrtoglavice, neprijatan osećaj u grugima. Aura obično traje oko pola sata, ne duže od sat vremena, i nakon nje se javlja glavobolja, mučnina i osetljivost na svetlo i/ili zvuk. Ponekad se glavobolja javi tek nakon nekog vremena, a neki put se uopšte ne pojavi, već se napad završava aurom. Glavobolja nakon aure, ukoliko se javi, traje obično od 8 do 24 sata, najčešće je jednostrana ali može se proširiti i obostrano, s time da je jača na onoj strani na kojoj je počela. Bolesnici osećaju opštu slabost, bledi su, razdražljivi, najčešće sa izraženim kolobarima tj. podočnjacima oko očiju i podbula lica.
Kod migrena s tzv. produženom aurom tj. migrena s komplikacijama , u auri mogu biti izraženi i neki puno veći i dramatičniji neurološki ispadi kao što su; oduzetosti različitog stepena jedne strane tijela, vrtoglavice, smetnje ravnoteže, šumovi u ušima, poremećaji svijesti, ispadi pojedinih moždanih živaca.
Migrenozni status
Poseban oblik migrene je i tzv. migrenozni status , kada napadaj migrenozne glavobolje traje duže od 72 sata, bez obzira na lečenje. Glavobolja je kontinuirana, ili s prekidima manjim od 4 sata. U toku migrenskog napada tog tipa može, doduše retko nastati i moždani udar. Neurološki ispad ponekad ne išćezava nakon takvog napada, danima, čak do 7 dana.
Glavobolja tenzijskog tipa
Glavobolja tenzijskog tipa je glavobolja koja nastaje zbog stiskanja tj. kontrakcije mišića, naziva se još i psihomiogena, neurotična ili stresna glavobolja, može trajati od pola sata pa do nedelju dana. Bol je u obliku pritiska i stezanja poput obruča, obično u predelu čela, ali i u potiljku. Bol može biti blag, ne više od obične nelagode, no može biti i neugodan. Kretanje ne menja karakteristike bola u glavobolji tenzijskog tipa. Može biti prisutna blaga mučnina ali nikad nema povraćanja i osetljivosti na svetlo ili zvuk. Osim na bol u glavi bolesnici se žale i na druge tegobe, na punoću u abdomenu, stezanje u grlu, lupanje srca, razdražljivost, teškoće koncentracije i pamćenja. Radi se zapravo o dugotrajnoj napetosti mišića glave i vrata, kao telesnom izrazu psihičke napetosti.
Može se raditi o epizodičnoj tenzijskoj glavobolji, koja traje od 30 minuta do 7 dana, a broj dana u godini sa glavoboljom je obično 180, ili prosečno 15 dana mesečn