Sindrom nemirnih nogu
- Detalji
- Kategorija: Neurologija
Neugodni trnci, tup bol, svrab, težina, hladnoća, žarenje i nervoza, mogu da nateraju svačije noge u bolesni nemir koji tera san i ruši zdravlje.
Iako opis sindroma takozvanih nemirnih nogu potiče još iz 17. veka, u savremenoj medicinskoj literaturi ova tegoba je uglavnom zanemarena.
Mada najčešće zahvata noge, ovaj poremećaj može da se javi i na rukama, čak i u telu. Uzroci su manje-više nejasni, mada su tegobe više nego prepoznatljive.
Obratite Pažnju:
Alkohol i kofein pogoršavaju simptome bolesti, a na isti način mogu da deluju i neki lekovi iz grupe antidepresiva, neuroleptika i beta blokatora.
Bolesnici se žale na osećaj nemira, obično u večernjim časovima dok sede, a progoni ih neizdrživ poriv za hodanjem. Osećaju peckanje i tup bol, svrab, pritisak, težinu, hladnoću ili žarenje, nelagodu, nervozu...
Masiranjem i pokretima ove tegobe se delimično smanjuju, pa se ovi pacijenti zbog stalnog kretanja u literaturi nazivaju i noćnim šetačima.
S obzirom da nema vitalnog ugrožavanja, ne čudi što lekari nemirnim nogama ne posvećuju veću pažnju. Tek zadnjih petnaestak godina, prepoznata je važnost lečenja ove tegobe, jer je ustanovljeno da poremećen san može ozbiljno da ugrozi redovne životne aktivnosti.
Bolest se veoma retko javlja pre tridesete, a mnogo je češća kod starijih od 50 godina. Uočeno je da ponekad može da bude i nasledna. Simptomi se vremenom pogoršavaju, a faze ponavljanja skraćuju.
Dijagnoza se postavlja prema četiri međunarodno ustanovljena kriterijuma:
* Neizdrživ nagon za kretanje nogu i neugodan osećaj u tkivu
* Privremeno olakšanje s pomeranjem nogu
* Nastanak ili pogoršanje tegoba tokom mirovanja
* Pogoršanje ili nastup tegoba uveče i u toku noći
Dijagnoza se uspostavlja na osnovu subjektivnih simptoma i laboratorijskih nalaza krvi i urina. Simptomi ponekad mogu pogrešno da budu prepoznati i kao depresija ili nesanica, što nije sasvim slučajno jer su nemirane noge usko vezane sa ovim tegobama.
Uglavnom bi se moglo reći da još ne postoje sasvim određeni lekovi za umirenje ovih tegoba. Kod manjeg broja bolesnika dopamin agonosti, kao što je ropinirol, dovode do poboljšanja stanja, a pokušalo se i sa različitim antidepresivima, antikolvuzivima i drugim lekovima, koji uglavnom nisu doneli značajnija poboljšanja.