Vaginalno ispiranje – da li je uopšte potrebno, a možda je i štetno?
- Detalji
- Kategorija: Ginekologija
- Autor Dragana Ranđelović
Jedna od veoma agresivnih i možda i pomalo ponižavajućih metoda pranja intimnih delova kod žena je vaginalno ispiranje. Ono se vrši specijalnim predmetom – irigatorom, uz pomoć vode ili neke od sličnih materija koje se mogu kupiti u apoteci. Izvodi se od nekoliko puta nedeljno do nekoliko puta mesečno.
Verovatno je pravu ekspanziju doživelo 60-ih i 70-ih kada je u Americi više od polovina žena posedovala irigator i veliki broj ga koristio, dok je sada broj nešto manji, oko 40% i to mahom u mlađoj populaciji. Starija generacija ginekologa veoma široko je prepisivala i preporučivala ispiranje kao deo lečenja polnih infekcija i bolesti ali i kao preventivu, ali stiče se utisak da je sada njegova upotreba znatno ređa i kod mlađih lekara možda čak i ne toliko popularna. Najnovija istraživanja možda će naterati i lekare da se zamisle kada sledeći put požele da prepišu ovaj ponižavajući postupak.
Jedna od najčešćih upotreba irigatora je u kupatilu, uz toplu vodu koja se ubrizgava u vaginu. U zavisnosti od preporuke lekara to treba činiti od nekoliko puta nedeljno do više puta mesečno. Neke žene su izmislile čitav niz domaćih recepata (po neke uz pomoć lekara ili sestara u svojim Domovima zdravlja) za tečnosti koje su unosile u vaginu. Tako se često moglo čuti da je najbolji preparat obično domaće sirće sa toplom vodom, kašičica sode bikarbone u toploj vodi, ili čaj od žalfije ili kamilice za negu sluzokože grlića materice. Postoje i preparati koji se kupuju u apotekama, poput čuvene Tantum Rose, koji nije ništa drugo do obične vode sa mineralima koja se razblažava u vodi. Obično je irigator predviđen za količinu od 500 ml vode.
Gledano na prvi pogled nema razloga da ispiranje bude na bilo koji način štetno. Ubrizgavanje obične vode u vaginu može biti samo korisno, a ako se sprovodi dovoljno često (ali ne i prečesto) postaje veoma korisno za očuvanje lične higijene kod žene i sprečavanje bolesti. Pojedine žene su, poučene savetima starijih žena i ženskih časopisa, koristile ovu metodu kao način sprečavanja neželjenje trudnoće, dok su druge rado ispirale vaginu nakon menstrualnog ciklusa, verujući da je takav postupak samo koristan po zdravlje. Istina je, međutim, potpuno drugačija.
Istraživanja kažu da je vaginalno ispiranje potpuno bespotrebno i beskorisno, a verovatno i štetno. Postoji niz bolesti i stanja kada ono može samo pogoršati stvar, a u poslednjim istraživanjima može biti odgovorno i za pojedine vrste raka. Neke od bolesti koje irigator pogoršava su:
Vaginalne bakterijske infekcije – iako je logično na prvi pogled da se ispiranjem vagina čisti od svih bakterija i tako ubrzava izlečenje, ubrizgavanje vode pod pritiskom samo gura bakterije sve dublje u vaginu i širi bolest dublje u matericu. Ispiranje, takođe, narušava balans bakterija u vagini i omogućava razmnožavanje loših bakterija i gljivica, jer odumiru one dobre bakterije koje održavaju PH vrednost vagine i sve to zajedno dovodi do pogoršavanja vaginalne infekcije. Irigator je, zbog karakterističnog oblika (harmonika), pogodno tlo za razvoj gljivica i bakterija jer ga je skoro nemoguće oprati, a pogotovo osušiti. Konačno, topla voda pojačava razmnožavanje bakterija kao pogodna sredina za njihov rast.
Upale materice – razvojem bakterija logično se razmnožavaju i bakterije u materici i karlici, koje dovode do još težih upala i bolesti. Smatra se da čak 73% žena sa upalom karlice ovu bolest je dobilo kao posledica čestih ispiranja. Postoji niz istraživanja koja su utvrdila da se ispiranjem pojačava rizik od nastanka endometroze i upala jajnika.
Pobačaji i problemi sa plodom u trudnoći – iako su neka istraživanja iz 70-ih potvrdila da žene koje češće rade ispiranje imaju manji rizik od pobačaja i prevremenih porođaja kasnije, irigacija, pogotovo u ranoj trudnoći je veoma opasna i može izazvati pobačaj. Isto tako, postoji tvrdnja da irigacija može izazvati probleme u razvoju ploda i preporučuje se izbegavanje od prvog dana začeća. Što se tiče ispiranja kao kontracepcije, nemojte ni pokušavati, jer nema zvanične potvrde da je to pouzdano, mada, opet, utvrđeno je da ispiranje pojačava rizik od steriliteta nakon dugogodišnjeg primenjivanja.
Rak jajnika i grlića materice – ovde stvari postaju ozbiljnije. Najnovija istraživanja govore da se kod žena koje rade vaginalno ispiranje najmanje jednom nedeljno povećava rizik za rak jajnika i duplo, dok za rak grlića materice za 3,8%. Iako je ovo istraživanje sprovedeno na malom uzorku, sama brojka je prilično iznenađujuća i opominje na nova ispitivanja i anketiranje kod već obolelih žena. Tu postoji i niz dilema koliko je ova brojka zaista pouzdana.
Pre svega, istraživanje je sprovedeno na uzorku od samo 40 žena, što je prilično mali broj za pravu medicinsku studiju.
Povećan rizik se odnosi na žene koje su radile irigaciju specijalnim vaginalnim talkom, preporučenim sredstvom za ispiranje koji se kupuje u apoteci, a koji sadrži talk za koji se poslednjih godina veruje da ima kancerogena svojstva, tako da je teško odvojiti šta je od ova dva razlog za nastanak kancera.
Žene na kojima je vršeno istraživanje u Americi su uglavnom žene slabijeg imovinskog stanja koje su ispiranje sprovodile radi prevencije polnih bolesti, a slabije imovinsko stanje jeste još jedan faktor rizika za oboljevanje od raka jajnika.
Konačno, svako istraživanje faktora rizika za pojavu raka mora obuhvatiti i ostale faktore rizika i odbaciti ih, što u ovom istraživanju nije sprovedeno. Ostaje da sačekamo nova istraživanja i zaključke, ali jedan zaključak je siguran u ovom slučaju - ne postoji ni jedan razlog za vaginalno ispiranje, a tako mnogo protiv.