Šta je to mikrobiom i kako on utiče na naše zdravlje?
- Detalji
- Kategorija: Gastroenterologija
- Autor M.V.
Da je naše opšte zdravstveno stanje usko povezano sa mikrosistemo crevne flore, to je zasigurno. Otkrivena je značajna veza između ovoga i oboljenja kao što su autoimune bolesti, dijabetis, pa čak i sa psihološkim poremećajima i tegobama kao što je, na primer, depresija.
Zbog toga naučnici se posebno bave ovom tematikom poslednju deceniju. Naš crevni sistem je kompleksan, jer se u njemu nalazi preko 500 bakterijskih vrsta.
Ceo taj sistem bakterija u crevima naziva se mikrobiom.
Našu crevnu floru ovaj mehanizam kontroliše, ali i štiti od najezde loših bakterija. Isto tako, kiselina u želucu ubija mikroorganizme koji našim gutanjem dospeju u naša creva. Žuč ima antibakterijska svojstva, pa zato može biti jedan od faktora u kontrolisanju crevne mikroflore.
Crevna perilstatika je veoma važna u suzbijanju flore gornjeg creva. Ipak i sama mikroflora proizvodeći sopstvene antibakterijske supstance normalizuje samu sredinu crevne flore od bakterija, virusa, itd.
Već samim unosom hrane u organizam (dakle, svakim obrokom) mi unosimo značajan procenat bakterija. Svakako, usta i grlo su im njihovi glavni snabdevači. Kako rekosmo, mikrobiom prvenstveno zavisi od naše svakodnevne ishrane, ali, takođe, zavisi i od naših enzima varenja, od stanja creva.
Najbolji prirodni probiotici su hrana, stoga konzumirajte redovno: domaći jogut, domaće kiselo mleko, kozju surutku, mladi beli sir, kefir, kiseli kupus, turšiju, kombuhu, miso supu (fermentisanu soju). Kako hrana, tako i dijete mogu da utiču na mikrobiom – stoga, budite oprezni i vodite računa koju hranu konzumirate. Hrana je faktor koji najbrže vrši izmene mikrobioma. Stoga, čovek koji ima nervozna creva može pravilnom ishranom da izreguliše taj zdravstveni izazov. Očigledni, a i najbrži pokazatelj toga je kada se osoba vrati prethodnom načinu ishrane (nezdravoj, “brzoj hrani”, neizbalansiranoj, itd.). U ovim slučajevima najbolje se pokazao post i vegetarijanski način ishrane.
Probiotici se mogu koristiti i kao suplementi, a njih mogu uzimati osobe koje uzimaju antibiotik ili imaju nervozna creva. Ipak, ono što je važno da znate, ako želite da unosite u organizam probiotike u obliku tableta (kapsula) je to da je veoma bitno da ih kombinujete sa prebiotičkom hranom , jer je prebiotik hrana i zaštita za probiotik u vašim crevima.
Iako se mikrobiom uspostavlja već rano u životu, moguće je da je čitavog života promenljiv kroz rast i razvoj osobe. Ova osobina promenljive kategorije mikrobioma prouzrokovana je nizom sledećih faktora: promenama u ishrani, unošenjem u organizam terapije (lekovi i suplementi), uticaj i promena životne sredine, geografska okolina i okolnosti, itd. Kada je pitanju gojaznost mirkobiom, takođe, može na utiče na to putem apetita, gasova u organizmu, trošenja hrane u organizmu, putem imuniteta, ali i upala.
Istraživanja o mikrobiomu su konstantno u fokusu kod istraživača. Otkriveno je da mikrobiom deluje na kognitivnu funkciju i ponašanja kod pojedinca u socijalnim okolnostima, što upućuje, nadalje, i na ponašanje pojedinca u stresnim situacijama. Pored toga, utvrđeno je da mikrobiom utiče i na pojavu anksioznosti, depresije, kao i hroničnog bola. Jedna od glavnih poveznica ove konstatacije je i da bakterije iz creva proizvode iste hemikalije kojim moždane ćelije komuniciraju. Dakle, istraživanja sve više utvrđuju da oni komuniciraju putem neurotrasmitera. Mogućnost razmene njihove komunikacije je različitih vrsta (od imunoloških kanala do neuroloških i endokrinih).
Iako znamo da mikrobiom iz creva može uticati na naš mozak (i obratno), istraživanja se i dalje vrše kako bismo još bolje i temeljnije shvatili tu poveznicu da bismo se efikasnije ophodili u lečenju poremećaja centralnog nervnog sistema.