Simptomi poremećenog rada štitne žlezde
- Detalji
- Kategorija: Endokrinologija
- Autor Dragana Ranđelović
Ako ste gledali seriju Černobil, onda se sećate scene kada doktorka daje poznanici tablete joda i govori joj da će je one jedine zaštititi od zračenja koje sasvim sigurno dolazi iz nuklearke o čijoj nesreći ne smeju da govore. Jod će podstaći štitnu žlezdu da se zaštiti, a onda i će žlezda zaštititi i organizam.
Mada je svojom veličinom skoro pa neprimetna i deluje kao maleni pasulj u vratu, štitna žlezda jedna je od najvažnijih u našem organizmu. I sam njen položaj na najosetljivijem mestu na našem telu govori koliko je dragocena i da je treba čuvati. Njeno ime kazuje da je veoma važna, ali mnogi od nas i ne znaju zašto je to tako.
Obično svi znamo da ona kontroliše sve u našem organizmu ali se naše znanje završava tu. Mada jasno da hormoni koje ona luči imaju dejstvo na sve ostale žlezde a time i na ceo organizam, nekako premalo govorimo o njoj. Poznato je da je ona prva barijera kada se organizmu dogodi uticaj otrova i zračenja, ali opet nismo sigurni kako da je na najbolji način zaštitimo.
Malo je poznato da su svim ženama u Ukrajini, nekadašnjoj članici SSSR, nakon Černobiljske katastrofe odstranjene štitne žlezde. Razlog je taj što se pretpostavljalo da su njihove štitne žlezde upile previše otrova i zračenja, tako da sada predstavljaju opasnost po organizam. I pored ovih razloga, štitna žlezda prva je na udaru i kada je u pitanju stres i razni drugi spoljni uticaji. Zato se poslednjih godina sve više govori o ovom organu i kako ga najbolje zaštititi.
Kada je u pitanju problem i poremećaj rada ove žlezde, govori se o dvojakom problemu. Ona može lučiti više hormona ili manje, odnosno, imati pojačan ili oslabljen rad. U oba slučaja organizam će trpeti najpre manje posledice a sa godinama one će biti sve veće. Zato je važno redovno kontrolisati rad štitne žlezde i pratiti simptome koje ona može dati.
Budući da se problemi sa štitnom žlezdom javljaju najčešće kod žena, važno je da one, naročito nakon 40-te godine, redovno kontrolišu količinu hormona u laboratoriji. Neophodno je, takođe, uraditi i ultrazvučni pregled najmanje na 3 godine, ukoliko nema simptoma. Žene koje imaju u porodici slučajeve poremećaja štitne žlezde, ove preglede bi morale da rade na godinu dana. Slično je i sa ženama koje su gojazne, imaju deficit joda ili su izložene nekim od spoljašnih štetnih uticaja, virusima i stresu. Takođe je veoma važno osluškivati signale koje nam daje telo i pratiti simptome koji ukazuju na probleme sa ovom žlezdom.
Simptomi ubrzanog rada štitne žlezde
- Zbog razgradnje joda osobe koje imaju ubrzan rad štitne žlezde su veoma mršave
- Imaju lupanje srca i kada miruju
- Mere rast krvnog pritiska i pulsa
- Ubrzan rad creva i dijareje u dužem vremenskom periodu
- Mišićnu slabost i drhtanje ruku
- Dosta se znoje i ne podnose toplotu
- Ove osobe su veoma razdražljive i nervozne
- Postoje i alarmantni znaci, od koji su neki vidljivi samo u lekarskoj ordinaciji
- Izgubljenost i dezorjentisanost
- Vidljivo uvećanje žlezde – takozvana struma
- Crvenilo potkolenica (naročito iza kolena)
- Uvećanje limfne žlezde
- Mestimično gubljenje pigmenta na koži (vitiligo)
- Otok slezine
U ovim slučajevima lekari preporučuju operativno lečenje i hospitalizaciju. Dugotrajno zanemarivanje simptoma može biti opasno po organizam, a može dovesti i do trajnih posledica. Budući da štitna žlezda deluje na ostale organe, onda se posledice prenose i na njih.
Simptomi koji ukazuju na usporeni rad štitne žlezde
- Pre svega vidljiva je usporenost celog organizma, nedostatak energije i bezvoljnost
- Osobi se stalno spava i hladno joj je
- Vidljiva je podbulost lica (najpre kapaka, a onda i po celom telu)
- Ove osobe su sklone debljanju
- Koža je suva, gruba i hladna
- Vidljivo je opadanje kose, lomljenje noktiju
- Usporen rad creva i srca
- Grčevi u mišićima
U drastičnim slučajevima javlja se poremećaj ciklusa a kao posledica i sterilitet, pa nije retko da se pacijentkinje jave lekaru tek kada primete nemogućnost začeća.
Hašimoto sindrom
Teško je govoriti o problemima sa štitnom žlezdom a ne spomenuti i ovaj sindrom. Ime je dobio po japanskom lekaru koji ga je otkrio, a predstavlja skup simptoma koji ukazuju na probleme sa štitnom žlezdom. Jedan od najvećih problema kod ovog sindroma je da on može da počne i sa usporenim i ubrzanim dejstvom štitne žlezde. I simptomi u početku mogu biti dvojaki. To sve otežava postavljanje dijagnoze, a neretko se i pacijenti ne javljaju lekaru na vreme. Ipak, u kasnijoj fazi jasno je da se radi o ovom problemu, pa je važno redovno kontrolisati rad štitne žlezde.
Razni su uzroci ovog sindroma, a najčešće i ne moraju biti povezani ni sa jednim od njih. Do danas nije jasno otkriven razlog i uzrok sindroma pa se nemojte previše vezivati za njih. Pretpostavlja se da su među najčešćim uzrocima smanjeni unos joda (srećom, naša so je jodirana pa je ovo veoma retko uzrok), virusi, stres, a i nasledni faktor.
Otkriva se preko krvne slike, takozvanih TPO, a onda i ultrazvukom. Lečenje je uglavnom lekovima prema simptomima i selenom. Ne preporučuje se operativno lečenje, osim u slučajevima kada postoje čvorići na štitnoj žlezdi. Oni su uglavnom benigni, ali se operacijom sprečava njihov prelazak u malignitet.
Čuvajte svoju štitnu žlezdu, jer ona čuva Vas. Izbegavajte štetne namirnice, šetajte na svežem vazduhu i čuvajte se stresa. On je najčešći uzrok problema sa ovom žlezdom.