KoDren

Switch to desktop

Nitrati u ishrani i kako ih izbeći

nitrati u mesnim preradjevinama

Da bismo razumeli šta su nitrati i kako su to štetni po naš organizam, moramo razumeti i malo hemije. Nitrati su po hemijskom sastavu slični nitritima. Razlikuje ih jedino jedam molekul kiseonika koji nitrati imaju više, budući da je njihov hemiski sastav NO3, dok je hemijski sastav nitrita NO2.

Kada nitrate unesemo u organizam, oni gube taj jedan molekul kiseonika i pretvaraju se u nitrite, koji opet postaju opasni samo ako se vežu za bakterije i tada postaju nitrozamini, hemijska jedinjenja koja su potencijalno opasna po organizam.

Inače, sami nitrati, iako se poslednjih godina spekuliše opasnostima koji imaju po zdravlje, zapravo se nalaze u hrani koju inače uzimamo neprerađenu. Nalaze se u voću i povrću i semenkama, najviše zbog toga što imaju sposobnost da uništavaju neke opasne bakterije, kao listeriju koja izaziva botulizam. To je i razlog što se dodaju konzerviranim proizvodima kako bi sprečili nastanak bolesti, a dodaju se i mesu kako bi duže sačuvalo zdravu crvenu boju. Inače bi dobilo „bolesnu“ braon i sivu i brže bi se ukvarilo.

Kada nitrate uzimamo u hrani iz prirode, mi ih uzimamo zajedno sa drugim jedinjenjima koja štite organizam od mogućeg štetnog delovanja nitrata. Voće je, na primer, puno vitamina C, koji štiti organizam od bakterija, pa ni nitrati iz voća se ne mogu pretvoriti u opasne nitrite i nitrozamine. Uzimanje iz prerađenog mesa, sa druge strane, opasno je jer ne sadrži prirodne zaštitne supstance, pa su nitrati zapravo opasni po organizam i napadaju ga nezaštićenog. Dobra vest je da mi zapravo nitrate iz prerađenog mesa uzimamo samo oko 6% od ukupne ishrane organizma, što je još uvek malo da izazove probleme.

Koje probleme nitrati izazivaju u organizmu?

Teško je, kao što rekosmo, utvrditi kako zapravo nitrati deluju na organizam i koje probleme izazivaju. Sa jedne strane je zdravo jesti ih, sa druge se ne zna do kraja koliko su i zašto štetni. Ipak, naučnici su utvrdili da mogu biti opasni po zdravlje, dugoročno gledano, ukoliko se uzimaju bez kontrole i u velikim količinama duže vreme. Neki od posledica su:

Mogu izazvati rak pankreasa – jedno istraživanje u Americi utvrdilo je da osobe koje svakodnevno uzimaju prerađeno meso u većim količinama imaju za 50-65% veći rizik od nastanka raka pankreasa zbog prisutnih nitrata u toj vrsti hrane. Drugo istraživanje pronašlo je vezu i sa nastankom raka na mozgu, usnama i grlu i leukemijom. Treba ovde reći, međutim, da količina koju su ti ljudi sa rizikom uzimali je veoma velika i to svakodnevno, jer inače količina nitrata koju uzmemo iz prerađenog mesa u normalnom obroku je nekoliko mikrograma, što ni dugoročno ne može izazvati bolest.

Izaziva Alchajmerovu bolest i dijabetes – s obzirom da se nitrati talože u organizmu, izazivaju degenerativne poremećaje na mozgu, zbog čega mogu nastati i tumori ali i Alchajmerova bolest. Isto tako, remete normalni rad ćelija i ostalih organa, među kojima je i pankreas, što dovodi do insulinske rezistencije, a kasnije i do dijabetesa. Šta više, testovima se došlo do zaključka da potpuno ukidanje prerađene hrane u određenom periodu može poboljšati stanje već obolelih.

Oštećuje plod – velika količina nitrata u trudnoći dovodi do veće količine jednog od sastava hemoglobina, što dovodi do stanja zvanog methemoglobenija, zbog čega bebe imaju izrazito plavu boju kože. Abnormalna količina ovog sastojka – methemoglobina, takođe oštećuje mozak i organe bebe. Da stvar bude još opasnija, utvrđeno je da pored neke vrste flaširanih voda i neke namirnice izazivaju povećanu količinu nitrata, kao što je spanać, cvekla i šargarepa, pa je dobro da deca do 6 godine izbegavaju ovo povrće u većim količinama.

Kako izbeći nitrate u ishrani?

Prvo što treba uraditi je smanjiti količinu prerađene hrane, poput brze hrane i prerađenog mesa (salama, viršli, kobasica). Generalna je preporuka jesti sveže spremljeno meso i to od mladih životinja, uzgojenih organskim putem.

Jesti organsko povrće – iako su pesticidi opasni iz mnogo drugih razloga, jedan od njih je veća količina nitrata u povrću tretiranog raznim otrovima. Ukoliko je moguće, birajte organski proizvedenu hranu umesto tretirane.

Jedite hranu koja prirodno ima manji procenat nitrata – avokado, jaja, beli luk, krompir, pečurke, grašak, biber, pasulj, jabuke, narandže, banane.

Ako je moguće, filtrirajte vodu i izbegavajte flaširanu sa velikom količinom nitrata.

Moguće je imati i akutno trovanje nitratima koje se prepoznaje po simptomima sličnim bilo kom drugom trovanju – mučnina, povraćanje, vrtoglavica, bol u trbuhu, konfuzija, konvulzije i koma. Stručnjaci kažu da je ipak to stanje veoma retko, jer je za akutno trovanje potrebno uzeti više od 15gr nitrata odjednom, što je preko hrane skoro pa nemoguće.

 

 

 

 

Portal kodren.com © sva prava zadržana Izrada sajta|amwmg

Top Desktop version