Kalcijum i vitamin D i simptomi da ih nemate dovoljno
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Dragana Ranđelović
Svi se sećamo kada smo bili mali kako su nas terali da pijemo redovno mleko da bi imali jače kosti. U tome ima puno istine, mada i zablude. Tačno je da se kalcijum nalazi u mleku i tačno je da je najzaslužniji za nastanak kostiju, ali isto tako nije mleko jedini proizvod koji jača kosti, a u nekim situacijama može biti kontraproduktivno.
Kalcijum je najznačajniji mineral koji jača kosti i sprečava osteoporozu i slabe kosti. U slučaju nedostatka ovog minerala jedni od prvih simptoma biće slaba kosa i nokti, a možda i gubitak pamćenja. Poznato je da kalcijum stabilizuje krvni pritisak, jača kosti i zube. Unosi se preko hrane, mada se može nadoknaditi i suplementima, a u nekim slučajevima i intravenoznim injekcijama.
Preporučena doza kalcijuma je za žene do 50 godine 1000 mg dnevno a onda se povećava na 1200 mg. Za muškarce ta starosna granica je nešto viša, pa muškarci do 70 godine ne moraju uzimati više od 1000 mg dnevno. Kod žena se gubitak kalcijuma javlja nešto ranije zbog posledica menopauze, kada se zbog nedostatka estrogena smanjuje i apsorpcija kalcijuma i povećava se opasnost od osteoporoze. Nedostatak ovog minerala može izazvati i hipertireodizam, jer se onda ne proizvodi dovoljno hormona koji utiče na apsorpciju kalcijuma. Ovi nedostaci nemaju neke jasne i konkretne simptome, pa je dobro povremeno kontrolisati nivo kalcijuma u krvi i obratiti pažnju na simptome.
Ipak, najčešći uzroci su illi nedovoljna proizvodnja u organizmu ili nedovoljna apsorpcija kalcijuma iz hrane. Na njih utiču:
- Mala količina vitamina D u organizmu
- Velika količina kalijuma koji smanjuje količinu kalcijuma
- Lekovi, uglavnom oni koji se uzimaju za regulisanje rada tireoidne žlezde, a koji smanjuju nivo kalcijuma
Mnogi se plaše da lošom ishranom mogu uticati na smanjenu količinu kalcijuma u organizmu, što jeste tačno, ali do tih problema ne nastaje preko noći. Potrebno je duže vremena biti bez kalcijuma da bi se osetile značajne posledice, a pre njih se javljaju simptomi koji veoma karakteristično ukazuju na nedostatak ovog minerala.
Među lakše simptome koji nastaju nakon kraćeg vremena neuzimanja kalcijuma spadaju nedostatak memorije, krte kosti, slabost mišića, depresija, halucinacije, spazam mišića i slabost noktiju. Dugoročni nedostatak izaziva bolesti srca, slepilo i osteoporozu.
Nedostatak kalcijuma može se javiti i kod beba i novorođenčadi, kada izaziva ozbiljnije poremećaje. Izaziva ga najčešće dijabetes kod majki tokom trudnoće ili ukoliko je majka u trudnoći konzumirala previše kravljeg mleka koje je imalo više fosfata. Najlakše se prepoznaje prema simptomima kao što su slab apetit, napadi, tahikardija i slab apetit. Tada se bebama mogu davati suplementi ili intravenozne injekcije kalcijuma i već za nekoliko dana se problemi rešavaju.
Postoje tri vrste preparata koji se daju onima koji imaju nedostatak kalcijuma. Oni moraju biti davani zajedno sa nekim hemijskim jedinjenjima kako bi se lakše apsorbovali u organizmu. To su
- Kalcijum karbonat – pogodan je zbog male cene proizvodnje i daju se u lakšim slučajevima
- Kalcijum nitrat – omogučavaju najbolju apsorpciju
- Kalcijum fosfat – lako se apsorbuju i ne izazivaju opstipaciju kao ostali preparati.
Kao i kod nedostatka svakog drugog minerala, kalcijuma ima i u hrani, može se nadomestiti i na taj način ili makar sprečiti dugoročan nedostatak kalcijuma u organizmu. Među namirnicama koje se preporučuju ukoliko postoji nedostatak ovog minerala su jogurt i sirevi, riba, pasulj, brokoli i pšenični hleb.
Iako je poznata najmanja doza koju treba unositi svakoga dana u organizam, poznata je i veća doza kalcijuma od dozvoljene koja takođe može biti štetna po zdravlje. Ta doza je oko 2000 mg dnevno, dok stariji muškarci i žene od 70 godina mogu uzimati i do 2500 mg dnevno.
Za bolju apsorpciju kalcijuma zaslužan je i vitamin D koji inače može pasti niže od dozvoljenog u organizmu. I tu je potrebno uzimati određenu vrstu hrane kako bi se stvarala veća količina ovog vitamina, a to su uglavnom riba (losos i tuna), citrusi (naročito pomorandže), pečurke i jaja. Osim toga treba uvesti neke zdrave navike poput vežbanja, korekcije težine i ostavljanje pušenja i alkohola. I kao što svi znamo, sunčanje, ali ne preterano, povećava količinu vitamina D u organizmu.