Zašto treba da jedemo fermentisano povrće?
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Dragana Ranđelović
U eri informacija i raznoraznih istraživanja, prosto je neverovatno da jedno istraživanje ostane neotkriveno 60-ak godina a da je tako važno za zdravlje ljudi. Radi se o jednom istraživanju doktora Orla Džensena iz 1948. u kojem je pokazao da fermentisano povrće ne samo da štiti creva i opšte zdravlje, već sprečava i mnoge druge neočekivane bolesti, od kojih je jedna i demencija.
Džensen je utvrdio da fermentisano povrće prolazi kroz creva filtritajući sve one bakterije i otpad koji se u njima nalaze i ostavljajući samo takozvane dobre bakterije u njima. Ono doslovce ubija sve one loše mikroorganizme koji su sastavni deo raspadanje hrane i toksina, tako da štiti zid creva i praktično i ceo naš organizam. A kako je Džensen utvrdio, skoro pa 80% našeg imuniteta dolazi iz creva, budući da se iz njih šire svi otrovi ali i dobra hrana u krvotok. Ukoliko su creva oštećena i ne prerađuju hranu kako treba, prvo što će se desiti je da se ošteti imunitet.
Naša creva su zaštićena specijalnim zidom sa unutrašnje strane koji se stalno obnavlja. Naime, budući da se hrana razgrađuje kiselinom, a nje ima toliko u crevima, ona su prinuđena da se stalno regenerišu i obnavljaju delove nagrižene kiselinom. Bukvalno su naša creva, ukoliko je organizam zdrav, svake nedelje potpuno nova. Sa godinama, međutim, ona počinju da se razgrađuju kiselinom, proces regeneracije sve je sporiji i ćelije više nisu kao nove. Tada creva postaju propustljiva i počinju da se cepaju i propuštaju hranu ali i otrove. Naš krvotok, a da to i ne znamo, postaje zagađen, vremenom sve više uništavajući otpornost organizma.
Neophodno je uzimati zdrave proizvode koji zamenjuju ili popunjavaju dejstvo hrane i samog organizma, zbog čega i on sam postaje zdraviji. Potrebno je uzimati ishranu bogatu vitaminima, mineralima ali i probioticima, što sve prirodno regeneriše unutrašnjost creva. Fermentisano povrće je jedna od te hrane.
Još je Džensen utvrdio da je ova hrana bogata vitaminom K2, jednim od najzaslužnijih za očuvanje zdravlja srca. Pored njega utvrđeno je da se nalazi velika količina i vitamina B, skoro pa cele grupe, dok najviše ima takozvanih dobrih bakterija, koje svojom razgradnjom potpomažu varenje i izbacivanje toksina iz organizma. Još je bolje dejstvo probiotika kojih takođe ima u ovoj vrsti povrća. Sve zajedno u potpunosti zamenjuje našu potrebu za ovim suplementima, zbog čega se može uzimati kao dodatak ishrani.
Pored popravljanja i regeneracije zida creva, fermentisano povrće ima neverovatno svojstvo da creva prečišćava i vrši detoksifikaciju. Zvuči neverovatno da je bogato vlaknima kao i sveže povrće, sa dodacima koji stvaraju jače dejstvo nego obično povrće. U tom smislu, samo mali dodatak ishrani vidno menja varenje i sve nedostatke koje ono može imati. Naučnici su utvrdili da je fermentisano povrće pokazalo da menja rad creva, takođe, pa je i varenje bolje i redovnije.
Sa druge strane, utvrđeno je da ovo povrće utiče na genetski materijal, ublažavajući probleme koje osoba može imati u sklopu naslednih poremećaja i bolesti. Utvrđeno je da sprečava nastanak dijabetesa, budući da reguliše varenje i izbacivanje toksina iz organizma, što dovodi do regulacije lučenja hormona. Najnovija istraživanja govore da sprečava i ublažava simptome autizma, a sasvim je sigurno da sprečava i smanjuje gojaznost regulacijom varenja.
Nije ni čudo što su još Rimljani znali za ovu vrstu hrane. Neka istraživanja govore da Indija ima u svom jelovniku jelo slično turšiji, dok niz istraživanja iz Azije potvrđuju da je slična vrsta hrane postojala i tamo. U nekim kulturama pod ovom vrstom hrane svrstavaju se i fermentisani mlečni proizvodi, poput jogurta ili kefira, za koji se veruje da dolazi iz Bugarske ili Turske.
U osnovi je zapravo kiselo povrće, slično našoj turšiji, samo što se priprema sa sitno seckanim povrćem (najbolje uzeti čoper ili secko) koje se nagura u teglu, pritisne posebnim tegom da bude što gušće, doda soli i prelije vodom ili nekim sokom sa začinima. Postoje recepti sa sokom od celera, na primer, ili mešavinom začina, slačice, bibera i vode koji se ukuva pa hladan prelije preko povrća.
Svako povrće može biti fermentisano, mada se savetuje da se ne stavlja luk jer znatno dominira nad ostalim povrćem. Dovoljno je da stoji na toplom mestu oko tri nedelje, nakon čega počinje da kiseli. Kada ga probamo i utvrdimo da nam ukus odgovara, treba ga staviti u frižider, kako se ne bi kiselilo previše. U frižideru može stajati i mesecima da ne promeni ukus.
Konačno, jede se kao salata, ali se ako niste jeli ranije ovu vrstu hrane, stručnjaci savetuju da prvo uvedete u ishranu pola čaše uz obrok. Vremenom možete povećavati dozu, ali opet tako da bude samo kao dodatak ishrani. Jednom kada se naviknete na njegov ukus, postaće sastavni deo vaše kuhinje.