Mediteranska dijeta – jedite i živite kao da ste na moru
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Dragana Ranđelović
Priča se u kulinarskim krugovima da je grupa kuvara iz Amerike obilazila Evropu tokom 50-ih godina, naročito zemlje kraj mora istražujući podatak koji je svima bio poznat – kako sve više ljudi u Americi umire od srčanih bolesti i raka, dok u zemljama kraj Atlantskog okeana i procentualno i brojčano mnogo manje.
Istražujući način života, vazduh i ishranu, utvrdili su da je ishrana tih zemalja znatno siromašnija, jer se bazira na ribi, maslinovom ulju i povrću pa su je tako i nazvali – Ishrana siromašnih ili gladnih. Kao reprezentativni primerak zemlje koja se hrani siromašno naveli su Portugaliju.
Nijedan kuvar iz Portugalije nije dozvolio da se njihova ishrana naziva „siromašnom“, nazivajući svoju kuhinju na Atlantsku kuhinju ili dijetu, bogatu ribom i maslinovim uljem. Ako nečega ima siromašnog u toj dijeti, to je svakako crveno meso, masnoće i prosti šećeri. Ipak, priča o nesvakidašnjem načinu ishrane koji rezultira zdravljem nije se mogla više zaobići i nutricionisti su, nakon što su proučili sva dejstva ovog načina ishrane čitav program nazvali Mediteranskom dijetom i postavili njene temelje i u Americi.
Mediteranska ishrana je ona koja se bazira na ishrani ljudi koji žive u zemljama oko Atlantskog okeana, ali i pripadajućih oblasti i mora. U suštini, to je kuhinja Italije, Grčke, Španije, Portugalije i delimično Francuske. Utvrđeno je da ljudi koji žive u tim zemljama imaju duži životni vek i smanjenu stopu prerane smrtnosti od iznenadnog infarkta od 9%. Tome treba dodati i procentualno manji broj srčanih bolesnika, dijabetičara i gojaznih od ostalih zemalja u kontinentalnoj Evropi. Poslednja istraživanja potvrdila su manje obolelih od Alchajmerove bolesti i demencije.
Zato se lekari kunu u blagotvorna dejstva ove dijete. Poenta je da se konzumiraju iste namirnice koje se konzumiraju i tamo, u nekom istom dnevnom ritmu i u istim kombinacijama. Lekari preporučuju ono što u suštini preporuka kod svih dijeta, a to je promena načina života, a ne samo hrane, što je prihvatanjem mediteranske kuhinje zapravo veoma lako.
Ovo su neke od osnovnih namirnica i navika koje treba uvesti u ishranu, a vi nakon toga napravite svoj jelovnik i način ishrane:
- Mnogo voća i povrća – čak 5-10 porcija jednog i drugog dnevno, sirovog ili napola kuvanog.
- Masline (bar šaka dnevno), maslinovo ulje (kašika) i avokado (1/8 ploda) – to se zovu namirnice koje sadrže zdravu masnoću i veoma su korisne za zdravlje. One su takođe bogate polifenolima, snažnim antioksidantima.
- Konzumirajte više semenki – orasi, bademi, leblebije (ili humusa) i to bar šaku dnevno. Osim što su bogate gvožđem i magnezijumom, one su bogate i proteinima i savršeno zamenjuju meso.
- Jedite više ribe – smanjite meso, naročito crveno i fokusirajte se na ribu i jaja. Ribu uvrstite u jelovnik barem 4 puta nedeljno. Pored ribe moguće je uzimati i piletinu i ćuretinu, ali povremeno.
- Probajte da uzimate više prerađenih mlečnih proizvoda – pri tom se misli na jogurt, kefir i mladi sir. Oni su puni dobrih bakterija, koje povoljno deluju na organe za varenje.
- Žitarice konzumirajte samo u vidu celog zrna – jedite hleb i peciva pripremljene bez kvasca, jer fermentisana pšenica nepovoljno deluje po organizam i izaziva nadimanje i zadržavanje hrane u crevima. Inače je ova dijeta problematična kod osoba koje ne podnose gluten, zbog velike količine pasti i pirinča, ali se to može izbeći konzumiranjem namirnica bez glutena.
- Naučite da koristite začine – i to one biljne, mediteranske. U tu grupu spadaju majčina dušica, origano, lovorov list, majoran, mirođija i drugo.
- Uvrstite i specijalne napitke u ishranu – nisu to neki naročiti napici, više navika da nakon jela konzumirate napitak koji će vam pomoći da svarite jelo. Italijani piju espreso jer tvrde da on „proteruje“ hranu iz creva, u nekim zemljama konzumiraju zeleni čaj. Šta god volite, ali pomozite organizmu da se sam očisti. Ova dijeta dozvoljava i po čašu crvenog vina dnevno.
- Jedite svežu hranu – odnosno, sezonsko voće i povrće. Ono je puno zdravih sastojaka koji su u potpunoj koncentraciji baš u tom trenutku. Iako se mogu i zamrzavati, ne propuštajte priliku da ih unesete i onda kada ih najviše ima. Naviknite se da idete na pijacu.
- Promenite način razmišljanja – svi znamo kako je divno biti na moru. Nakon tih deset dana smo kao preporođeni. I nisu samo hrana i odmor zaslužni za to. Mi se jednostavno prepustimo onom hedonističkom porivu da se zavalimo i uživamo, da ne razmišljamo o problemima, da se prepustimo uživanjima. Ne gledamo na sat i ne brojimo novac. I što je najvažnije, okruženi smo porodicom. Ona čini da tih deset dana živimo kao na drugoj planeti i iz nas bukvalno „isteraju“ stres i bolesti.
Uostalom, nije li hrana spojena i sa njenom konzumacijom? Mediteranci nisu radoholičari, oni su rođeni i odrasli na Suncu, uz muziku i 4-5 meseci čiste toplote godišnje. Počnite tako da razmišljate i videćete da se i vaš organizam lako prilagođava tom užitku. A to je suština mediteranskog načina života.