Cvekla - majstor za naš organizam
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
Sadrži najširu lepezu minerala i vitamina, među kojima i izuzetno redak B12, sadrži visok procenat gvožđa, a posebno je bogata i belančevinama, mastima, kao i ugljenim hidratima.
ZA CVEKLU (Beta vulgaris) kažu da je u stanju da popravi većinu toga što je u organizmu pokvareno. Poreklom sa obala Sredozemlja bila je znana još starim narodima, koji su shvatili da im ona pomaže kod mnogih bolesti. Danas se smatra najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom koja se sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima i, što je važno, lako vari.
Od minerala sadrži gotovo sve - kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom... Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama, B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerogeno.
Osim toga, potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.
Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost) jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.
Iako je kod nas odomaćeno korišćenje samo korena cvekle, stručnjaci tvrde da je ona korisna u celosti tokom cele godine. Može da se uzima u neograničenim količinama, bez bojazni od bilo kakvih štetnih posledica. Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću pa se tako može i pripremati. Međutim, bez obzira što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. Ako se čuva na odgovarajući način, u svežini cvekle može da se uživa sve do sledećeg leta.
Cveklu treba jesti kada god vam padne na pamet, jer ona deluje preventivno na ceo organizam. Narodni lekari tvrde da je dobra i protiv tumora i leukemije, niskog pritiska, gripa, da pospešuje rad nerava i mozga, podstiče aktivnost jetre, žuči i želuca, te da štiti od radioaktivnosti i zračenja.
Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku takođe može da se doda i kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus.
Cvekla je delotvorna i kod najtežih oboljenja, međutim kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od kilograma cvekle dobije se oko 700 mililitara soka. Sprema se tako što se cvekla tanko oljušti, sitno izrenda i prelije medom i sokom od limuna. Kad ova smeša malo odstoji dobro se procedi, pije se u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja dnevno treba popiti pola litre soka, a kada se oseti poboljšanje, količinu smanjiti na četvrtinu.Za jačanje želuca i jetre treba krupno narendati cveklu i upola manji koren od celera, začiniti sa malo soli, jabukovim sirćetom, kašičicom maslinovog ulja i mlevenim kimom. Salatu na kraju izmešati sa kiselom pavlakom i posuti peršunovim lišćem.
Može da se spremi i kao zimnica tako što se plod iseče na tanke kolutove, prelije jabukovim ili vinskim sirćetom u koje je dodato malo samlevenog kima. Tako spremljena cvekla poređa se u tegle i ostavi za zimu.
SVAKODNEVNO unošenje pola decilitra soka od cvekle u znatnoj meri će smanjiti povišeni krvni pritisak, tvrde stručnjaci iz Britanskog udruženja osoba sa hipertenzijom. Nitrat, ključni sastojak cvekle, koji se, inače, nalazi i u zelenom lisnatom povrću, odgovoran je za regulisanje krvnog pritiska, pokazalo je njihovo istraživanje.
Do ovakvog zaključka došli su, tako što su grupi zdravih ljudi dali da popiju pola decilitra soka od cvekle. Posle samo sat vremena njihov pritisak se snizio. Pozitivan učinak bio je još veći posle tri sata, a primećivao se i nakon 24 časa.
S obzirom na to da danas u svetu više od 25 odsto odraslih ljudi ima hipertenziju, sa stalnom tendencijom rapidnog rasta, više je nego važno otkriti sastojak koji će pozitivno da utiče na njegovo regulisanje, ističu britanski stručnjaci. Zato sok od cvekle i lisnato zeleno povrće treba unositi redovno da bi se blagovremeno zaštitio kompletan kardiovaskularni sistem.
Izvor: http://novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:457659-Cvekla---majstor-za-nas-organizam