Ksilitol – odlična zamena za šećer
- Detalji
- Kategorija: Zdrava ishrana
- Autor Ana Milivojević
Ksilitol (brezin šećer) je šećerni alkohol. Hemijski, šećerni alkoholi kombinuju osobine molekula šećera i molekula alkohola. Njihova struktura im omogućava da stimulišu receptore ukusa za slatkoću na vašem jeziku. Ksilitol se nalazi u malim količinama u velikom broju voća i povrća i stoga se smatra prirodnim. Ljudi čak samostalno proizvode male količine ksilitola u svom organizmu.
Ksilitol zna da bude uobičajeni sastojak žvakaćih guma bez šećera, bombona, mente, hrane pogodne za dijabetes i proizvoda za oralnu negu.
Ksilitol ima sličnu slatkoću kao običan šećer, ali sadrži 40% manje kalorija, a najbolje kod ksilitola je činjenica da ne podiže šećer, a ni insulin u krvi. Iako su šećerni alkoholi tehnički ugljeni hidrati, većina njih ne podiže nivo šećera u krvi i stoga se ne računaju kao neto ugljeni hidrati, što ih čini popularnim zaslađivačima u proizvodima sa malo ugljenih hidrata, te je ksilitol pogodan da se koristi ako ste na ishrani sa malo ugljenih hidrata, npr keto ili lchf ishrana.
Glikemijski indeks ksilitola (GI) – mera za to koliko brzo hrana podiže šećer u krvi – je samo 7, dok je obični šećer 60–70.
Za osobe sa dijabetesom, predijabetesom, gojaznošću ili drugim metaboličkim problemima, ksilitol je odlična alternativa šećeru.
Dok odgovarajuće studije na ljudima trenutno nisu dostupne, studije na pacovima pokazuju da ksilitol može poboljšati simptome dijabetesa, smanjiti masnoću na stomaku i čak sprečiti povećanje telesne težine.
Ksilitol se može preraditi iz drveća poput breze ili iz biljnih vlakana zvanih ksilan.
Dodatni benefiti ksilitola
Zdravlje zuba
Ksilitol je sastojak mnogih proizvoda za higijenu zuba, uključujući pastu za zube i vodicu za ispiranje usta. To je zbog činjenice da je ksilitol nefermentabilan, što znači da bakterije u ustima ne mogu da ga pretvore u štetnu kiselinu koja izaziva karijes. Oralna bakterija Streptococcus mutans je u velikoj meri odgovorna za plak, koji je lepljiva, bela supstanca koja se može akumulirati na spoljašnjoj strani zuba osobe. Plak vezuje mlečnu kiselinu za površinu zuba. Ova kiselina razbija gleđ i dovodi do karijesa.
Sprečavanje infekcija uha
Meta-analiza tri klinička ispitivanja iz 2016. godine sugeriše da ksilitol može igrati ulogu u prevenciji infekcija uha kod dece.
Tim je pronašao dokaze umerenog kvaliteta da bi davanje deci ksilitola u bilo kom obliku moglo da smanji rizik od akutnog upale srednjeg uha, najčešćeg tipa infekcije uha. U ovoj meta-analizi, ksilitol je smanjio rizik sa oko 30% na oko 22%, u poređenju sa kontrolnom grupom. Istraživači naglašavaju da su njihovi podaci nepotpuni i da je nejasno da li je ksilitol koristan za decu koja su posebno podložna infekcijama uha.
Drugi zdravstveni benefiti ksilitola
Ksilitol ima antibakterijska i antiinflamatorna svojstva koja mogu pružiti dodatne zdravstvene prednosti.
Pregled iz 2020. opisuje dokaze da ksilitol takođe može pomoći kod:
- smanjenja opstipacije
- smanjenje gojaznosti, posebno kao zamena za šećer
- podržava bolje upravljanje glukozom u krvi kod osoba sa dijabetesom
- smanjenje rizika i težine respiratornih infekcija
- Ksilitol takođe može imati antimikrobni efekat na Candida albicans – link ka studiji https://www.thejcdp.com/doi/JCDP/pdf/10.5005/jp-journals-10024-2225
A istraživanja iz 2016. pokazuju da ksilitol može pomoći u poboljšanju apsorpcije kalcijuma kako bi se sprečio gubitak gustine kostiju i smanjio rizik od osteoporoze. Potrebne su dalje visokokvalitetne studije da bi se potvrdili ovi nalazi.
Antioksidativne funkcije
Studija iz 2014. otkrila je da ksilitol može imati antioksidativna svojstva. Pacovi dijabetičari koji su jeli ksilitol proizvodili su veće količine glutationa. Ovo je antioksidans koji se suprotstavlja štetnim efektima slobodnih radikala. Važno je napomenuti da su studije na ljudima potrebne da bi se potvrdili ovi nalazi.
Mogući neželjeni efekti i doziranje
Ksilitol se generalno dobro podnosi, ali neki ljudi mogu imati probavne smetnje te kada konzumiraju previse ksilitola, jer šećerni alkoholi mogu da povuku vodu u creva ili da ih fermentišu crevne bakterije što može dovesti do gasova, nadimanja i dijareje. Međutim, telo se veoma dobro prilagođava ksilitolu kada se uzima postepeno.
Ako polako povećavate unos i date svom telu vremena da se prilagodi, verovatno nećete osetiti nikakve negativne efekte.
Studije pokazuju da je dugotrajna konzumacija ksilitola potpuno bezbedna. U jednoj studiji, ljudi su konzumirali u proseku 3,3 funte (1,5 kg) ksilitola mesečno — sa maksimalnim dnevnim unosom od preko 30 kašika (400 grama) — bez ikakvih negativnih efekata.