Trčanje – najbolja stvar protiv starenja i bora
- Detalji
- Kategorija: Wellness&Fitness
- Autor Aleksandra Rafailović
Živimo u doba kada želja mnogih da produže svoj život postaje realnost. Od devedesetogodišnjih maratonaca do četrdesetogodišnjih Olimpijaca, gde god da se okrenemo, tu su sportisti koji ruše granice ljudskog potencijala – u bilo kom životnom dobu.
Razumevanjem pronalazaka nauke, možemo shvatiti zašto neki ljude stare sporije i još bitnije, možemo da naučimo kako da usporimo naš biološki sat i da izgledamo mlađe, a da se tako u isto vreme i osećamo.
Kako trčanje usporava starenje
Neverovatna istina koju je nauka otkrila jeste da aktivnosti koje počivaju na izdržljivosti usporavaju proces starenja. Za početak, tu su koristi koje su nam svima poznate: izdržljivije srce, efikasniji krvotok, bolji i otporniji imuni sistem, zdrave navike u ishrani i pozitivan pogled na život, a sve to odlaže neke od negativnih efekata starenja. Takođe je poznato da je treniranje efikasno u bilo kom životnom dobu da se nalazimo. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da su se kod starijih ljudi, koji su uglavnom vodili sedeći život, nakon intervencije vežbanjem, povećali markeri mitohondrijalne funkcije (mitohondrije su organele u ćelijama koje proizvode energiju).
Ali to je samo jedan deo priče. Ono što je još više začuđujuće jeste da znamo da aerobne vežbe zapravo mogu da zaštite genetski materijal u ćelijama. Ovaj genetski materijal – DNK – je ono što naše ćelije koriste da se dupliraju i ostanu zdrave.
Šta nam istraživanja govore
Istraživanja su pokazala da kada ljudi redovno vežbaju, oni održavaju dužinu telomera. Telomere su zaštitni slojevi našeg DNK, a s obzirom na to da DNK generiše proteine i mašineriju koja pokreće naše telo da radi efikasno, ključno je da nastavimo sa vežbanjem kako bismo održali telo zdravim.
Jedna studija je pokazala da su ljudi starosti između 55 i 72 godine imali relativno kraće telomere u poređenju sa mladim ljudima između 18 i 32 godine koji su uglavnom vodili sedeći život. Ali kada se grupa ljudi starosti između 55 i 72 godine koja vežba čitavog života uporedi sa mladima ili sporitistima, razlika u dužini telomera je gotovo neprimetna. Trčanje je zapravo ono što čini vašu DNK zdravom, a samim time i vas.
Pored koristi na ćelijskom nivou, istraživanja su pokazala da aerobne aktivnosti mogu da vas zaštite od mnogih tipova nesposobnosti, odnosno invaliditeta vezanih za vaše godine. Istraživanje koje je trajalo dvadeset godina i koje je poredilo osobe koje trče sa onima koji ne trče, počevši od 50. godine, pokazalo je da je četiri sata vežbe nedeljno dovoljno kako bi se sprečili invaliditeti vezani za starost. Do 21. godine istraživanja, onim učesnicima u istraživanju koji su trčali, biće potrebno samo 76 minuta vežbe nedeljno.
Pak, postoje sporenja oko toga koliko treninga je zapravo potrebno kako bismo usporili starenje kože i starenje uopšte. Iako se u navedenom istraživanju predlažu četiri sata nedeljno, neki istraživači predlažu i do tri sata, ukoliko nemate dovoljno vremena. Međutim, tada bi trebalo da imate eksplozivnije i efikasnije treninge.
Najnovije istraživanje sprovedeno na čak 400.000 ljudi pokazalo je da samo 15 minuta aktivnosti dnevno može da smanji smrtnost za čak 14 odsto, što znači da biste živeli čak tri godine duže ukoliko svaki dan odvojite četvrtinu sata na vežbanje.
Trčanje protiv bora
Rupice i linije u koži, poznatije kao bore, rezultat su gubitka elastičnosti kože tokom godina. Nažalost, prirodan proces starenja koji vodi do stvaranja bora se ne može zaustaviti, ali se mogu smanjiti neki faktori koji dovode do bržeg starenja kože.
Aerobno vežbanje, kao što je trčanje, podstiče protok krvi do kože, što pomaže da se poveća brzina oporavka ćelija i proizvodnja prirodnih ulja i hidracije kože. Drugim rečima, regularno aerobno vežbanje pomaže koži da bude elastična i glatka, tako sprečavajući stvaranje bora. Međutim, izbegavajte česte facijalne vežbe, jer one mogu izazvati stvaranje linija i bora.