KoDren.COM Budite zdravi ko dren!

Najnovije
A+ A A-

Razlike između aerobnog i anaerobnog treninga

razlike u treninzima

Moguće je da ste svesni toga da bi trebalo da odvojite određeno vreme u toku nedelje kako biste vežbali, ali ono čega možda niste svesni i što vam nije jasno jeste koliko je vremena potrebno da odvojite za anaerobni, a koliko za aerobni trening.

Skoro svako je čuo za termine „aerobni“ i „anaerobni“ koji se koriste u kontekstu treninga ili fitnesa, ali ne razume svako razliku između ova dva.

Kada znate koji tip vežbanja je aerobni, a koji anaerobni, to pravi veliku razliku, kako za vaše dugoročno zdravlje, tako i u tome da znate koliko bi vremena trebalo da provedete na biciklu ili stazi za trčanje, a koliko dižući tegove. Naravno, savetujemo vam da se uvek pre započinjanja određene vrste vežbanja konsultujete i sa vašim lekarom.

Aerobni trening

„Aero“ kao prefiks dolazi od grčke reči koja označava vazduh. Pod aerobnim treningom obično podrazumevamo aktivnost u toku koje pokrećemo ruke i noge kako bismo „uposlili“ čitavo telo. Koristimo mišiće u kontinuiranim (i obično lako izvodljivim) ritmičnim pokretima koje ponavljamo, tako povećavajući broj otkucaja srca i ubrzavajući disanje, dok za to vreme gradimo fizičku izdržljivost. Aerobni znači „sa kiseonikom“ – što znači da radeći aerobni trening, koristimo kiseonik kako bismo sagoreli masti i ugljene hidrate. Još jedan naziv za aerobno vežbanje jeste kardiovaskularno vežbanje jer nam se rad srca ubrzava i ostajemo bez vazduha. Kako dišemo sve teže, tokom ovakvog tipa treninga, sa svakim izdahom iz našeg tela izbacujemo i ugljen-dioksid, a mlečna kiselina se ne proizvodi, kao u toku anaerobnog treninga.

Vrste aerobnog treninga

Aerobne vežbe se, donekle, mogu podeliti u tri grupe, u zavisnosti od toga koliko je potrebno energije za izvršenje određene aktivnosti. U prvu grupu spadaju lake fizičke aktivnosti kao što su: šetanje, džogiranje, vožnja bicikla i penjanje uz stepenice. U drugu grupu spadaju umerene do intenzivne vežbe kao što su: časovi plesa, planinarenje, plivanje, „penjanje na klupu“. Dok treću grupu vežbi odlikuju intenzivne i iscrpljujuće vežbe uključene u sportove kao što su košarka, tenis i odbojka.

Prednosti aerobnog treninga

Aerobni trening ne samo da poboljšava sveukupno zdravlje i kvalitet života, već u isto vreme produžava i životnu dob. Aerobnim treningom sagorevamo masti, popravljamo raspoloženje, ojačavamo srce i pluća, smanjujemo rizik od dijabetesa, jačamo imuni sistem i izdržljivost. Pored toga, pomaže nam da smršamo, ako isti kombinujemo sa dijetom. Naravno, rezultati se razlikuju od jednog pojedinca do drugog, u zavisnosti od brojnih faktora kao što su godine, pol, količina fizičke aktivnosti i drugi.

Anaerobni trening

Za razliku od aerobnog treninga, koji je uglavnom orijentisan na pokretanje celokupnog tela istovremeno, anaerobni trening cilja pojedinačne mišiće i drugi naziv za njega je „trening sa opterećenjem“. Zato što ne skačemo ili ne trčimo, tj. ne pokrećemo celo telo istovremeno, ova vrsta vežbi ne zahteva upotrebu kiseonika u istoj meri, tako da njome sagorevamo uglavnom ugljene hidrate. Anaerobne vežbe grade mišić kroz iscrpljujuće aktivnosti kao što su dizanje tegova i sklekovi koji se rade jakim intenzitetom. Vežbanjem na ovaj način, teramo mišiće da se bore protiv većeg opterećenja od našeg samog tela, kako bismo jačali mišiće.

Vrste anaerobnog treninga

Ovakva vrsta vežbanja ne samo da gradi i jača naše mišiće, već i povećava našu sveukupnu snagu kroz vežbe otpora koristeći težinu našeg tela ili mašine i tegove. Trčanje na kratke staze, odnosno sprint, i joga takođe se mogu podvesti pod anaerobni trening.

Prednosti anaerobnog treninga

Anaerobno vežbanje ojačava kosti što smanjuje rizik od osteoporoze. Takođe, može poboljšati snagu hrskavice i ligamenata, dok u isto vreme poboljšava funkciju zglobova. Ova vsta treninga smanjuje i rizik od potencijalnih povreda i poboljšava funkciju srca. Mišići štite telo čoveka i što su jači mišići, naše telo je zaštićenije. Na kraju, anaerobno vežbanje može da podigne nivo vašeg dobrog holesterola (HDL). Naravno, pominjemo da je pored svega potrebno uvesti i zdravu ishranu u kombinaciju i da rezultati variraju od jedne osobe do druge.

Portal kodren.com © sva prava zadržana Izrada sajta|amwmg