Uticaj vežbanja na mozak
- Detalji
- Kategorija: Wellness&Fitness
- Autor Aleksandra Rafailović
Bilo da želite da pobošljate pamćenje, unapredite sposobnosti za rešavanje problema, ili smanjite rizik od Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti, fizičko vežbanje igra veliku ulogu u tome.
Tačnije, vežbanje koje uključije aerobni trening, ali i trening sa opterećenjem daje sveukupno najveće poboljšanje u kognitivnim procesima.
Prema istraživanju koje je uradilo Odeljenje za vežbanje na Univerzitetu u Džordžiji, čak i kratko vežbanje od nekoliko minuta pospešuje preradu informacija i funkcije pamćenja. Vežbanje utiče na mozak na više načina. Povećava broj otkucaja srca, što dovodi više kiseonika do mozga, ali i pomaže telu da oslobodi hormone koji pomažu rast moždanih ćelija.
Vežbanje vas štiti od stresa i depresije
Vežbanje je jedno od „tajnih oružja“ kada je u pitanju prevazilaženje depresije i istraživanja su pokazala da efikasnost vežbanja obično prevazilazi i moć antidepresiva. U stvari, istraživanje je pokazalo da u većini slučajeva lekovi nisu ništa bolji od placeba, a često mogu i da imaju ozbiljne nuspojave.
Jedan od načina na koji vežbanje potpomaže mentalno zdravlje jeste kroz normalizaciju insulinske rezistencije i povećanja prirodnih „dobrih“ hormona, uključujući endorfine, serotonine i dopamine.
Švedski istraživači su otkrili mehanizam kojim vežbanje pomaže u smanjenju stresa i depresije. Kako se pokazalo, miševi sa dobro istreniranim mišićima imaju više nivoe enzima koji pomaži da se metaboliše hemikalija stresa kinurenin. Njihovo otkriće je zapravo pokazalo da se treniranjem mišića rešavate hemikalija stresa koje vas mogu dovesti do depresije.
Još jedno istraživanje je pokazalo i jasnu vezu između neaktivnosti i depresije. Žene koje su sedele više od sedam sati dnevno su imale 47% viši procenat rizika od depresije od žena koje su sedele četiri sata ili manje. One koje nisu učestvovale ni u jednoj fizičkoj aktivnosti imale su 99% veći rizik od depresije u odnosu na žene koje su vežbale.
Krećite se da biste bili kreativniji
Fizička aktivnost može da vam poveća kreativnost i da vam pomogne oko novih rešenja za probleme koje imate. Na primer, istraživači Stanford Univerziteta otkrili su da šetnja povećava kreativnost do 60%, čak i šetkanje po kancelariji može biti od koristi.
Povećanje i regeneracija mozga
Mozak ima mogućnost da se podmlađuje i obnavlja tokom čitavog života. Vežbanje je odlično u borbi protiv demencije, a svi koji vežbaju redovno imaju veći obim sive materije u oblasti hipokampusa mozga, koji je važan za pamćenje. Isto tako, fizička aktivnost sprečava smanjenje mozga, vezano za godine, čuvajući u isto vreme sivu i belu materiju mozga.
Ishrana i post takođe igraju veliku ulogu
Zanimljivo je da post i vežbanje pokreću slične gene i faktore rasta koji podmlađuju i mozak i mišićno tkivo. Ovi faktori rasta šalju signale moždanim ćelijama da stvaraju nove neurone i mišićne ćelije. Ovo objašnjava i zašto vežbanje tokom posta može da pomogne vašem mozgu i mišićnim tkivima da se podmlade. Bitno je i šta jedete, jer ishrana siriomašna šećerima u kombinaciji sa redovnim vežbanjem je efikasna kada je u pitanju očuvanje pamćenja i sprečavanje depresije. Šećer, a posebno fruktoza, poništiće prozivodnju hormona rasta, ukoliko se konzumira dva sata nakon treninga.
Vežbanje vam može pomoći da očuvate oštroumnost u starosti
Iako nikada nije kasno da počnete da vežbate, što pre počnete i što ste konzistentniji, dugoročne „nagrade“ će biti veče. Aktivan život je zaista ulaganje u vašu buduću dobrobit, kako fizički, tako i mentalno. Visokointenzivan intervalni trening pomaže u povećanju zdravstvenih koristi od vežbanja, dok je u isto vreme najefikasniji, a samim tim i zahteva najmanje vremena. Stoga, najbolje bi bilo kada biste imali jedan zaokružen fitnes program koji obuhvata veliki broj različitih vežbi.
Najbitnije je da izbegavate sedenje što je više moguće, ali i da šetate više svaki dan. Pokušajte da, pored uobičajenog fitnes režima koji vodite, pređete i između 7.000 i 10.000 koraka dnevno. Nauka je zaista jasna po ovom pitanju, ne morate da gubite kognitivne sposobnosti kako starite. Vaš mozak ima kapacitet da se obnavlja i da raste tokom čitavog života i fizička aktivnost je možda najbolji način da osigurate da vaš mozak nastavi da raste i da se podmlađuje.