Šta otkriva SRT test (sitting and rising test)?
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
- Autor Dragana Ranđelović
Svako bi želeo, ako ne da sazna približno vreme i dan smrti, ono bar stanje svog organizma i opasnost koja mu preti od smrti i teške bolesti. Lekari će vas uvek pregledati tako da utvrde koliko je vaš organizam star, odnosno, ostario i propao od korišćenja, pa prema tome i koliko još može da izdrži.
Jedan lekar iz Brazila, međutim, po imenu Klaudio Araujo, još 90-ih godina prošlog veka utvrdio je da je procenu organizma lako napraviti prema fizičkoj kondicijii i sposobnosti tela da izdrži fizički napor. U toj svojoj teoriji otišao je toliko daleko da je utvrdio i niz vežbi, uključujući i neke veoma teške sa stolicom, u kojima je potrebno nositi teret određeno vreme na određenu daljinu.
Araujo je posmatrao starije ljude i utvrdio da to što su spori i teško se kreću nije slučajno i direktno je povezano sa stanjem organizma. Kako bi organizam bio zdrav potrebno je da osoba ima fleksibilnost mišića, ravnotežu i snagu mišića. Sve to može se utvrditi samo jednom vežbom, kako je Araujo smatrao.
Nošenje stolice i ostale vežbe ipak nisu bile dovoljno precizne za procenu fizičke kondicije organizma, naročito jer su pacijenti različito fizički spremni, pa je postojeće vežbe modifikovao. Konačno, postavio je veoma jednostavnu vežbu koju svako može da izvede i nije potrebna nikakva dodatna oprema ili prostor. Radi se o tome da osoba sedne i ustane bez pomoći ruku.
Početni položaj je uspravan, osoba stoji na oba stopala blago raširenih nogu. Onda blago savija noge kao da će sesti u turski sed i seda bez pomoći ruku. Onda opet ustaje, bez pomoći ruku i uspravlja se u početni položaj. Vreme za koje se izvodi ova vežba nije uopšte važno, ali je veoma važno da se ova vežba izvodi bez pomoći ruku. Ukoliko se vežba izvede pet puta bez pomoći računa se sa 5 poena sed i još 5 puta ponovo ustane dodaje se još toliko poena, odnosno, ukupno se može dobiti 10 poena. Svako oslanjanje na šaku, podlakticu, koleno, rukom na koleno ili na pod oduzima po jedan poen, dok se pola poena oduzima ukoliko se izgubi ravnoteža.
Sumiranje rezultata može delovati prilično morbidno. Naime, Araujo je smatrao da ukoliko osoba ima manje od 8 poena, duplira svoje šanse da umre u narednih 6 godina, dok manje od 3 poena povećava šanse od smrti u tom periodu za pet puta. To je dokazao isprobavši test na 2 000 pacijenata starosti od 51 do 80 godina i prativši njihovo stanje u periodu nakon testiranja.
Ipak, čitanje rezultata i tačnost proračuna nije baš tako jednostavno utvrditi. Pre svega i sam Araujo je utvrdio da ljudi, nakon što dobiju ovako loše rezultate, počnu sa fizičkom aktivnošću, što je i on sam doduše podsticao i savetovao, pa je očitavanje rezultata vremenom postalo pogrešno. Isto tako, pitanje je koliko ljudi oboli od hroničnih bolesti ili kancera u tom periodu, što nije direktno povezano sa stanjem organizma i ne može se uzeti kao tačno sredstvo za utvrđivanje opasnosti od smrti.
Sa druge strane, Araujo je ovaj test i uveo najviše zbog ljudi koji su zanemarili svoje zdravlje slabim kretanjem i vežbanjem i lošom ishranom. Kako je sam govorio, bolje je za stare ljude da odu u teretanu ili šetnju nego na kolicima da budu doveženi u Urgentni centar. Vežbanjem se ne samo jačaju mišići i time organizam drži u zdravlju, smanjuje gojaznost i sprečavaju hronične bolesti, već se i sprečavaju povrede kod starih koje mogu biti prouzrokovači prerane smrti.