Plivačko uho
- Detalji
- Kategorija: Saveti i preventiva
Otitis externa (plivačko uho) je infekcija spoljašnjeg ušnog kanala koja nastaje zbog zaostatka vode u ušnom kanalu nakon tuširanja ili plivanja, stvarajući vlažno okruženje koje potpomaže rast bakterija.
Čišćenje ušiju pamučnim štapićima, prstima ili drugim predmetima takođe može dovesti do upale jer se oštećuje sam zid ušnog kanala. Simptomi su obično blagi u početku, ali se mogu pogoršati ako se infekcija ne leči ili širi. Klasifikacija simptoma se vrši prema napredovanju bolesti na blage, umerene i progresivne. Blagi znaci i simptomi su svrab u ušnom kanalu, blago crvenilo u uhu, providni sekret, bez mirisa i nelagodnost koja nastaje povlačenjem ušne školjke ka spolja i gore ili pritiskom na tragus.
U umerenom napredovanju svrab je intenzivniji, pojačava se bol, intenzivnije je crvenilo u uhu, pojačava se sekret i pojavljuje gnoj, pacijent ima osećaj punoće u uhu i delimično začepljenje ušnog kanala, i smanjenje ili prigušenje sluha. U simptome jače infekcije spadaju jak bol koji progredira ka licu, vratu ili temenu, potpuna blokada ušnog kanala, crvenilo i otok spoljašnjeg ušnog kanala, otok limfnih čvorova vrata i groznica. Spoljašnji ušni kanal ima svoju prirodnu odbranu koja mu omogućava da održi kanal čistim i spreči infekcije. Zaštitne funkcije uključuju cerumen i nakrivljenost kanala. Uslovi koje mogu da oslabe odbranu uha i promovišu rast bakterija su: višak vlage u uhu, obilna znojenja, produženo izlaganje vlažnom vremenu ili voda koja zaostaje u uhu posle plivanja može stvoriti povoljan ambijent za bakterije, ogrebotine i ranice u ušnom kanalu, čišćenje uha štapićima od vate ili šnalicama, grebanje uha prstima ili noktima, nošenje slušalica ili slušnih pomagala.
Preparati za kosu i nakit mogu da izazovu alergiju i iritaciju kože koje promovišu infekcije. Plivačko uho obično nije ozbiljna bolest ako se leči odmah. Komplikacije mogu biti u vidu privremenog gubitka sluha, hroničnog otitisa ako znaci i simptomi traju duže od tri meseca, celulitisa tj. širenja zaraze na duboke slojeva vezivnog tkiva kože i nekrotizirajućeg otitisa. Nekrotizirajući otitis (maligni otitis externa) je širenje upale i oštećenja sa kože i hrskavice spoljašnjeg uha na kosti donjeg dela lobanje. Starije osobe, dijabetičari i osobe sa oslabljenim imunim sistemom imaju povećan rizik od ove komplikacije. Dijagnoza plivačkog uha se postavlja na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Ukoliko nema adekvatnog odgovora na terapiju uzima se bris spoljašnjeg ušnog kanala da se tačno utvrdi mikroorganizam koji izaziva infekciju. Ako su nastupile komplikacije doktor će vas usmeriti ka specijalisti za uho, grlo i nos na dalju dijagnostiku i lečenje. Cilj lečenja je da se zaustavi infekcija i da se dozvoli koži ušnog kanala da zaraste. Za većinu slučajeva otitisa, lekar će propisati kapi za uši u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti infekcije. One su kombinacija antibiotika, steroida i antifungicida. Ako je infekcija napredovala ili pacijent ne reaguje na lečenje ušnim kapima, lekar može propisati oralne antibiotike.