KoDren.COM Budite zdravi ko dren!

Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu. To su najčešće mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.

Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

U imunološkom sistemu je ključ za sve bolesti - od obične prehlade do težih, malignih oboljenja. Iako je način odgovora našeg odbrambenog sistema zapisan u genima, on se prilagođava i uslovima u kojima živimo.

Da bi mogao da nas uspešno brani od svih zaraza, imunitet mora da bude u ravnoteži, ni prejak ni preslab. Svako narušavanje ravnoteže imuniteta "ispliva" na površinu: javljaju se češće infekcije, alergije koje do tada nisu bile prisutne, pa čak i maligne bolesti. Oslabljen, imunitet nije dovoljno efikasan da se bori protiv bolesti, ali i previše aktiviran može da ima potpuno suprotan efekat i da ošteti sopstveni organizam.

- Već sa rođenjem imunitet je spreman da se bori protiv svih zaraza. Međutim, u početku on nije dovoljno efikasan, potrebno mu je neko vreme da se uspostave normalni mehanizmi. Imunitet je najjači u mladosti i u srednjem životnom dobu, a sa godinama, stari i imunitet. U starosti se zato češće javljaju autoimune i maligne bolesti. Svi procesi starenja, degeneracije arteroskleroze, reflektuju se na imuni sistem, jer on nije izolovan od ostalih sistema.

* Šta može najviše da uzdrma imuni sistem?

- Imunitet je tesno povezan i sa funkcionisanjem mozga i endokrinog sistema. Hronični stres, kao dugotrajna reakcija organizma na negativne stimuluse iz okruženja dovodi do poremećaja u endokrinom sistemu, koji se odražavaju na smanjenje odbrambenih snaga. Zbog toga su infekcije češće kada su ti mehanizmi kontrole

Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Poznato nam je da je Eli Mečnikov (Eli metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je   da stanovništvo u nekim delovima Evrope čija se ishrana u velikoj meri  na kiselom mleku u proseku duže žive nego drugde u svetu.

Nova istraživanja

Naučnici sa Univerziteta u Teksasu su, pored svih koristi koje imamo od probiotika, odnosno jogurta, uočili još jedan. Probiotici, navodno, mogu da poboljšaju mentalno zdravlje, jer imaju ulogu u stvaranju, apsorpciji i transportu neurohemikalija ključnih za zdravlje mozga i nerava.

To znači da bi se, ako bi se poboljšala mikroflora u crevima, mogli lečiti poremećaji zdravlja mentalne prirode, recimo depresija.

- Donedavno bi se sama ideja da dodavanje probiotskih bakterija u creva može da utiče na mozak, činila nezamislivom. Istraživanja, međutim, pokazuju kako mikrobi mogu da stvore i odgovare na neurohemikalije, što može pozitivno da deluje na nervni sistem i imunitet, pa tako i na zdravlje osobe u celini – objasnio je Gregor Rajd sa univerziteta Vestern Ontario.

Ko uništava našu crevnu floru?

Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujenje nekih kvasnih gljivica, preciznije Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode.) Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Novija istraživanja najviše pozitivnih svojstava pripisuju  probiotiku Lactobacillus rhamnosus GG. Istraživanja su pokazala da ova bakterija sprečava nastanak i skraćuje trajanje nekih dijareja, snižava nivo „lošeg“ holesterola, učestvuje u proizvodnji vitamina K, B6, folne kiseline u debelom crevu, suzbija razmnožavanje bakterije Helicobacter pylori (glavnog izazivača čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu), pomaže u prevenciji malignih i drugih oboljenja digestivnog trakta i brojnih autoimunih oboljenja.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam puetm hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dejstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su probiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Oni nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

U crevima imamo oko sto miliona živih bakterija, a mnoge od njih su korisne probiotske bakterije, neophodne za varenje i imuni sistem. Međutim, ako se poremeti ravnoteža i prevladaju patogene, može doći do poremećaja crevne funkcije, dijareje, ali i ozbiljne infekcije virusima i bakterijama, zbog dugotrajne upotrebe antibiotika, usled putovanja, nepravilne ishrane, stresa…

Delovi preuzeti iz intervjua dr Miodraga Čolića za Novosti