Budućnost je sada -Digitalizacija zdravstvstvenog sistema u Srbiji
- Detalji
- Kategorija: Novosti i akcije
Primena elektronskih recepata u Srbiji je uvedena sredinom godine i prema poslednjim podacima, zahvaljujući ovoj novini, broj poseta lekarima opšte medicine samo zbog propisivanja terapije smanjen je za 20 do 40 odsto. U drugoj fazi implementacije planirano je potpuno povlačenje papirnih recepata iz upotrebe.
Digitalizacija zdravstvstvenog sistema u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu je dosta napredovala, ali to je kontinuiran proces u kojem treba da učestvuju svi, Ministarstvo zdravlja, lekarska komora, proizvođači lekova, ali i udruženja pacijenata, kako bi se razgovorom došlo do pravih modela i rešile sve nedoumice kada je reč o e-receptu, zakazivanju i popunjavanju lekarskih kartona, istaknuto je na drugoj konferenciji o digitalizaciji u medicini „Budućnost je sada“ koja je nedavno održana u Beogradu.
„Na jednom ovakvom sistemu bitno je kontinuirano raditi, i trebalo bi da svako preduzme svoj deo posla, od Ministarstva, predstavnika Fonda za zdravstveno osiguranje, pa do zdravstvenih ustanova, i da maksimalan doprinos kako bismo na kraju svi bili zadovoljni, i kako bi digializacija i u Srbiji bila na sličnom nivou kao u drugim evropskim zemljama. Svesni smo da je to dugotrajan proces, ali ukoliko svako od nas bude radio svoj deo posla, rezultati neće izostati, istakao je“ prof. dr Ferenc Visko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Doc. dr Marinko Rade, direktor klinike za ortopediju i rehabilitaciju „doc. dr Martin Horvat“ iz Rovinja predstavio je modele digitalizacije u Hrvatskoj i Finskoj, gde takođe sarađuje na projektima digitalizacije u zdravstvu.
„Elektronske usluge su veoma važne za stanovništvo jer je na ovaj način ostvarena mogućnost da konstantno pratite stanje vašeg zdravstvenog kartona, usluge su osigurane na potpuno novi način, a poslovni procesi unapređeni. U Finskoj je ovaj model aktivan od 2007. godine a proces uvođenja digitalizacije trajao je nekih pet godina. Tim sistemom obuhvaćene su tri glavna procesa: eRecept, eAccess. ili specijalizovani sajt namenjen građanima, i e Arhive, nacionalni arhiv zdravstvenih podataka,“ naglasio je doc. dr Marinko Rade.
Kako bi digitalizacija bila uspešna neophodno je formirati novi zakonski okvir, tačnije doneti Zakon o zaštiti podataka koji predviđa centralizaciju usluga Fonda za zdravstveno osiguranje i upravljanje podacima o privatnosti prikupljenih podataka i sigurnosti obrade podataka pacijenata.
Zašto je važan eRecept?
Primenom elektronskog recepta postići će se centralizacija informacija o izdavanju lekova na recept, omogućava praćenje korišćenja lekova u više aspekata, npr. korišćenje leka prema polu, grupacijama ili prema geografskom poreklu ( ko i gde najviše koristi pojedine lekove). Elektronski recept dostupan je pacijentima, lekarima, apotekarima, a onemogućene su zloupotrebe recepata poput preprodaje.
Ustanova koja ima najduži i najbolji sistem u digitalizaciji je Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Sa korišćenjem informatičkog sistema i prikupljanja podataka IORS je započeo još davne 1984. godine. Već tada su uveli sistem za evidenciju i praćenje pacijenata koji čekaju prijem u bolnicu, zatim sistem za praćenje potršnje lekova, evidentiranje hemioterapijskih istraživanja, kao i program praćenja bolničkih infekcija. „Institut za onkologiju i radiologiju od 1994. godine ima svoj Data Centar koji kontinuirano radi na digitalizaciji u svim segmentima zdravstvenog sitema u ovoj ustanovi. Centar je olakšao primenu svih promena i novina koje se uvode u institucije, i omogućava da se iskustva jedne ustanove lako prenesu i implementiraju u drugom zdravstvnom centru, istakla je načelnica Data Centra IORS-a Zorana Bizetić.
Zaključak konferencije je da je Srbija na dobrom putu kada je reč o uvođenju digitalnog sistema u zdravstvo ali ovo je kontinuiran i dug proces koji zahteva vreme i stpljenje kako bi svi aspekti kada je reč o e Kartonu, e Repceptu, i E Zakazivanju funkcionisali na pravi način. Nova iskustva i napredak Srbije u digitalizaciji biće predstavljen iduće godine na trećoj konferenciji „Budućnost je sada“.