KoDren.COM Budite zdravi ko dren!

Insulin ima značajan uticaj na preradu glukoze u organizmu i služi da se iz glukoze iskoristi njen energetski potencijal. Proizvodi se u pankreasu i u normalnim okolnostima organizam sam zna koliku količinu treba da proizvede i reguliše nivo šećera.

Kod nekih osoba, međutim, ta regulacija je poremećena, pa osoba ima takozvanu rezistenciju na insulin. To je stanje praktično jedan korak od dijabetesa, ali sa tendencijom da se ispravi i spreči dalji razvoj bolesti, ukoliko je osoba primeti na vreme.

U tom uočavanju bolesti je i najveći problem. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju ne može znati da je ima dok ne uradi testove u laboratoriji, a to čini najčešće slučajno. Pored toga, moguće je primetiti neke simptome, poput stalne gladi ili žeđi, često uriniranje (na žalost, pacijenti često pripisuju čestim uzimanjem vode, što je opet posledica ove rezistencije), golicanje ili peckanje u šakama i stopalima, tamne fleke na vratu i zglobovima i konstantni umor, ali svi ovi simptomi nekada znaju da traju dugo dok osoba primeti da nešto nije u redu. Zato je redovna kontrola krvi veoma važna, jer se jedino tako može pratiti promena nivoa šećera u krvi i eventualni začetak bolesti.

Nije utvrđeno šta zaista izaziva ovaj poremećaj, ali sigurno je da postoje osobe sa genetskom predispozicijom, jer se javlja u porodici. Takođe, osobe koje su gojazne ili provode u sedećim poslovima predstavljaju visok faktor rizika za nastajanje ove bolesti, dok postoje slučajevi da je do ove rezistencije došlo nakon traume ili velike infekcije ili upale. To je teško dokazati, jer niko sa sigurnošću ne može reći da problem ili predispozicija nije postojao i ranije. Jedno je sigurno, gojaznost je onaj začarani krug u koji upada osoba sa insulinskom rezistencijom. Dok gojaznost može biti okidač za nastanak bolesti, nakon njenog razvoja osobi je teško da se oslobodi viška kilograma. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju teško mršavi, jer organizam, usled nedostatka energije iz glukoze, crpi je iz masnoće i ugljenih hidrata, pa osoba ima povećan apetit i usporen metabolizam. Zato je važno pratiti neke savete kako smršati uprkost postojanju insulinske rezistencije.

Prilagođena i zdrava ishrana

Svi već znamo šta spada u zdravu hranu – voće, povrće, integralne žitarice,meso, zdrave masti. Kod ljudi sa velikom insulinskom rezistencijom, međutim, lista zdravih namirnica izgleda dosta drugačije. Oni moraju skoro pa zaboraviti na ugljene hidrate u svakom obliku jer i najmanja količina može nekontrolisano povećavati težinu, čak i kada osoba vodi računa o ishrani. Umesto ugljenih hidrata, pacijenti sa insulinskom rezistencijom moraju uzimati proteine i zdrave masti. Od namirnica koje može uzimati izdvajaju se – meso (riba i piletina su na prvom mestu, ali i junetina i jagnjetina dolazi u obzir takođe), jaja, povrće, jogurt, orašasti plodovi i prirodna masnoća (buter), razna hladno cedjena ulja (kokosovo ulje, maslinovo ulje)  Namirnice koje nikako ne smeju uzimati su – šećer (u bilo kom obliku, u vidu slatkiša ili napitaka), većina voća (koliko god zvučalo neobično, ali ono je takođe puno šećera), dozvoljeno voće je bobičasto voće (maline, kupine, borovnice, jagode) testeninu i hleb, margarin –(o ovome smo pisali ovo svi treba da izbace iz ishrane!), pivo (nutricionisti ga zovu „tečni hleb“), žitarice i musli.Treba obratiti pažnju i kontrolisano jesti  mahunarke poput pasulja, sočiva i graška.

Fizička aktivnost

Mnogi ljudi koji žele da smršaju donose odluku da će promeniti način života, uplaćuju teretanu i kreću na vežbanje. Ukoliko se bave poslom na kojem provode duže radno vreme ili imaju druge aktivnosti, veoma brzo počinju da preskaču termine a onda i da zapostavljaju teretanu. Lekari savetuju da se sa vežbanjem kreće od laganijih aktivnosti, poput šetnje. Dovoljno je šetati 30 minuta dnevno i to uvesti u rutinu. Vikendom se može šetati i duže a kretanje uopšte može biti deo svakodnevice – prestanite da koristite prevoz i idite na posao pešice.

Suplementi

Nutricionisti kažu da je pored korigovane ishrane, važno dodavati organizmu vitamine i minerale koji će mu pomoći da se regeneriše ili zameniti onu energiju koja ovim pacijentima nedostaje. To su minerali poput cinka, magnezijuma, hroma i kalcijuma. Treba dodati i vitamine B3 i B6, a u redovnu ishranu može se dodati i riblje ulje i ekstrakt semenki grožđa.

Zdrave navike

Da biste se osećali bolje, bili mršaviji i sprečili da se insulinska rezistencija ne razvije u dijabetes tipa II promena ishrane nije jedino što morate promeniti. Mnogo puta gojazne osobe moraju promeniti i niz loših navika kako bi se lakše privikle na novu ishranu i način života, a kako bi se organizam navikao na ovakvu ishranu. Na prvom mestu je izbegavati stres (ili pronaći načine da se on svede na najmanju meru, poput meditacije) i više spavanja. U svakom slučaju, odmor, relaksacija i zdrave navike prvi su korak u regulisanju metabolizma i smanjenju telesne težine.