Prosto brojanje kalorija je bespotrebno
- Detalji
- Kategorija: Zdravo mršavljenje
- Autor Dragana Ranđelović
Jeste li znali da isti broj kalorija ima čaša gaziranog soka i jedna jabuka? Kako nutricionisti tvrde, otprilike 200 kalorija ima čaša koka-kole i jedna, malo veća, jabuka. Po toj logici, ako popiješ 5-6 čaša koka-kole dnevno, unosićeš još uvek malu količinu kalorija i mršavićeš. Ovaj postupak, osim što je štetan i veoma rizičan po zdravlje, predstavlja i veoma veliku zabludu.
Velika većina fabrički napravljene hrane, među kojima su slatkiši, gazirani napici ali i mnogobrojne preprađevine koje se mogu naći na našim stolovima, kao peciva, brza hrana i pice, sadrže veliku količinu belog šećera i skroba. Kada se unese u organizam, taj skrob i šećer se pretvaraju se u glukozu i fruktozu, koji mogu biti korisni, ali u ovom slučaju, a to je prosečno aktivnih ljudi, deluju kao prava smrtna bomba.
Glukoza podstiče lučenje insulina, on ulazi u krvotok i podstiče pravi niz posledica i to određenim redom, od lučenja hormona, preko taloženja masti oko stomaka, što dalje stvara brojne upalne, gnojne procese i bolesti. Fruktoza, sa druge strane, koja bi možda i mogla pomoći u razgradnji viška masti, sada ne deluje, jer je krvotok pun „goriva“ odnosno insulina i organizam ne prepoznaje potrebu za novom količinom energije zbog čega fruktozu šalje u jetru, koja je opet taloži u vidu masti. Tako se stvara začarani krug masnoća koje nastaju u organizmu, a koje nikako nisu povezane sa pravom masnoćom iz mesa i ulja. Najveću masnoću stvara, zapravo, šećer.
Znate kako ste zadovoljni posle svake kockice čokolade? E, pa nemojte više biti!
Šećer ima još jednu strašnu posledicu, a to je njegovo dejstvo na mozak i to tako što stvara onaj osećaj zadovoljstva i sreće zbog čega imamo potrebu da uzimamo još, a vremenom, kao i kod svake droge, organizam traži još veće doze. Međutim, to nije samo delovanje droge. Šećer ima i mnogo opasniju funkciju blokiranja hormona leptina, koji je zadužen da mozgu pošalje signal da je sit. Drugim rečima, konzumiranjem šećera mozak je stalno gladan ili barem veruje da je tako i osoba ima potrebu stalno da uzima jede. Taj začarani krug praktično rezultira sve većim unosom kalorija i taloženjem masnoća oko stomaka.
Jabukinih 200 kalorija, sa druge strane, najviše su vlakna i proteini i malo ugljenih hidrata, koji ne podižu insulin naglo, ne zasićuju krv insulinom i ne zavaravaju mozak da je i dalje gladan kada nije. Organizam prirodno prerađuje sve sastojke i tih 200 kalorija prolazi kroz nas kao prava hrana i energija u izvornom obliku. Ukoliko bi trebalo uporediti nutritivnu i zdravstvenu vrednost tih kalorija, one su zapravo potpuno drugačije i ne mogu se poistovetiti i zameniti.
Kalorijska vrednost zavisi i od stepena obrađenosti hrane
Kada govorimo o preradi hrane, mislimo na kuvanje, pasiranje, sečenje, pečenje i ostale načine redovnog kuvanja hrane. Naučnici su utvrdili da se kaloričnost hrane i njeno dejstvo u organizmu bitno razlikuju ukoliko je hrana termički obrađena. Drugim rečima, kuvani brokoli daje organizmu veću kalorijsku vrednost nego sirovi.
Sirova hrana, naime, prolazi kroz naš organizam u izvornom obliku i organizam je tako prepoznaje. Svi enzimi i minerali lako su svarljivi i ulaze direktno u krvotok, dajući mu sve potrebne sastojke. Organizam je lako vari i prerađuje i izbacuje samo onaj višak koji do kraja nisu pojele bakterije u crevima.
Kuvana i prerađena hrana, sa druge strane, tokom termičke obrade stvara potpuno drugi hemijski sastav enzima iz nje, koje organizam ne može tako lako da preradi, pa je i propušta kroz creva neiskorišćenu do kraja i njen dobar deo odlazi napolje iz creva, zadržavajući samo ono što odmah daje energiju, a time i masnoću. Zaključak je da sirova hrana duže traje i daje više, a da se organizam istroši vareći je.
Sirova hrana, takođe, zahteva angažovanje celog organizma kako bi se preradila. Počev od vilice, koja mora sažvakati tvrde listove i pulpu, preko jezika, želuca i creva, organizam troši kalorije da bi svarila kalorije, a time se zapravo one poništavaju. Naučnici veruju da jedna ista količina spanaća, na primer, ima potpuno različito dejstvo na organizam kada je kuvana i kada je sirova, a da je broj kalorija isti samo u njihovoj nutritivnoj vrednosti, dok način na koji ih organizam prerađuje i vari zapravo ono što ih razlikuje. To je, za sada, teško dokazivo i još teže iskazati brojkama, ali svakako predstavlja budućnost u istraživanjima u nutritionizm i delovanju zdrave hrane.
No, da ne bismo sada svi postali vegani, postoji razlog zašto je čovek ipak počeo da kuva hranu i konzumira je tako prerađenu. Kuvana hrana nosi više energije, što je našem pretku bilo neophodno kako bi preživeo u prirodi. Evolucijski, čoveku je bilo potrebnije da konzumira hranu koja je termički obrađena i tako je učivo svoje potomke. Razlog što se poslednjih decenija povećava broj gojaznih je, pored šećera i brze hrane i taj što se čovek danas mnogo manje kreće i kalorije koje unosi više nisu potrebne u tom obliku.
Dakle, sledeći put kada uzmete tablicu za izračunavanje kalorija, uzmite u obzir i ostale okolnosti oko vrednosti hrane, a ne samo obične brojke koje su izračunate u laboratoriji.