Hrono dijeta
- Detalji
- Kategorija: Zdravo mršavljenje
U svakoj dijeti, pa i najhvaljenijoj, uvek postoji barem jedno "međutim". Upravo ono dovodi do toga da u kratkom vremenskom roku izgubimo nekoliko kilograma ali i da ih, sa prestankom pridžavanja pravila dijete, još brže vratimo, čak i premašimo.
Kada je reč o programu hrono ishrane, onom iza kojeg stoji dr Ana Gifing, stručnjak iz oblasti "antiejdžing" medicine, on se nikako ne može podvesti pod dijetu i upravo u tome možemo da potražimo srž njegovog uspeha. Program "hrono ishrana dr Gifing" autorsko je delo i ovaj patent primenjuju i pojedini antiejdžing centri u svim zemljama bivše Jugoslavije, u SAD, Izraelu, Italiji, Emiratima, Rusiji.
Baš svako može da se pridržava osnovnih pravila ove ishrane i da se pritom oseća bolje i bude zdraviji. Ipak, osobe koje imaju problem sa šećerom, holesterolom, povišenim pritiskom, trigliceridima..., pre usvajanja osnovnih pravila hrono ishrane trebalo bi da obave testiranje intolerancije na namirnice kao i mnoge laboratorijske pretrage, jer tako mogu da očekuju i postizanje boljih rezultata.
- Hrono ishrana ima samo nekoliko osnovnih pravila – ističe dr Gifing. - Doručak je obavezan! Bez njega ne možemo da govorimo o primeni hrono ishrane. Drugi uslov je kombinacija namirnica. Ribu ili meso ne smemo da kombinujemo sa krompirom ili pirinčem, a to je najčešća pogrešna kombinacija u našoj ishrani. Takođe, voće i slatkiši nam ne prave metabolički problem kada ih jedemo popodne.
Kada preskočimo prvi obrok, što je prema tvrdnji dr Gifing najčešći i najteži vid prekršaja u ishrani sa kojim se suočavamo, evo kakav nastavak dana možemo da očekujemo...
- U jutarnjim satima najaktivniji su hormoni i enzimi koji bi trebalo da od unete hrane (a hrana je energija), naprave osnov za dnevno funkcionisanje organizma. Bez doručka nemamo odgovarajuću energiju, ali ne samo za mozak, već i za sve one nevidljive, čak i neosetne funkcije čitavog tela. Preskakanje doručka daje sledeću informaciju – nema dovoljno energije za rad srca, mozga, pluća, jetre, slezine, bubrega... Kad se ova informacija proširi kroz organizam, tada nastaje proces akumulacije patoloških masnoća iz bilo koje unete namirnice u toku dana (tada počinje i proces gojaznosti, jer, fiziološki posmatrano, organizam mora da stvara energiju za rad svih organa, a najbolji izvor u ovoj situaciji je mast). Ili započinje prirodna borba za očuvanje energije, tako što se iz svih postojećih struktura tela koriste minerali i proteini da bi se uspostavila ravnoteža, i tada nastaje neprirodna mršavost i slabost strukture kostiju.
Interesantno je to da, za razliku od mnogih nutricionista koji nas savetuju da ujutru jedemo voće ili pijemo sveže ceđene sokove, dr Gifing smatra da ujutru uopšte ne bi trebalo jesti voće niti piti voćne sokove! Uporište za ovu tvrdnju pronalazi u "ponašanju" hormona insulina.
- On je u jutarnjim časovima veoma aktivan, pa ako tada u organizam unesemo brze šećere, zadovoljićemo čulo ukusa i imati privid povećane energije. Ali, nažalost, to iscrpljuje pankreas. Dakle, umesto da taj momenat iskoristimo za stvaranje zdrave energije kako bismo funkcionisali tokom dana, mi organizmu dodamo brzo sagorivo gorivo u vidu voća, meda, marmelade. Nalet energije je veći od potrebnog, ali veoma kratko traje. Istog trenutka nastaje borba za opstanak, jer nismo uneli pravu energetsku namirnicu (sporovareći šećer, u vidu žitarice ili kompleksne kombinacije hrane). Ovo je siguran put za stvaranje povišenog holesterola i pojavu pratećih sindroma i bolesti, kao i stvaranje patoloških masti u predelu stomaka, pojasa i gornjeg dela leđa. Ukoliko jutarnje spavalice i noćne ptice ovako regulišu nedostatak energije, tada je reč i o obrnutom ritmu izlučivanja hormona kortizola, što dovodi do poremećaja imuniteta.
Uopšte, kada je reč o voću, dr Ana Gifing smatra da on ima ulogu slatkiša a ne namirnice koja će nas snabdeti vitaminima.
- Voće je prirodna ishrana za ptice i insekte i neke životinje, a mi ga jedemo jer je slatko, uživamo u ukusu, mirisu i u osećaju trenutne, kratkotrajne povećane energije. Vitamine neophodne za životne funkcije ipak dobijamo iz povrća, a neki će biti iznenađeni time da vitamin B12, koji je od životnog značaja, kao i neke bitne minerale, ipak dobijamo iz namirnica životinjskog porekla. Naši pacijenti, koji su vegeterijanci, moraju da uzimaju suplemente kao dodatke ishrani i tada ostvaruju odlične rezultate.
Nezdrav je i svaki, pa i najmanji zalogaj hrane između obroka. Ne preporučuje se ni najminimalniji gutljaj nekog pića, osim vode, naravno. Evo i zašto:
- Svaka grickalica između obroka aktivira naš pankreas, odnosno gušteraču da luči insulin. Svaku grickalicu telo prepoznaje kao kompletan obrok. Tog momenta prestaje topljenje masnoća, odnosno upotreba rezervi masti za stvaranje energije. Povećan insulin odmah prekida aktivnost enzima lipaze, pa ne dolazi do topljenja masti već, naprotiv, do njihovog nakupljanja. Ovaj proces traje najmanje 2 do 3 sata.
Za sve vrste namirnica postoji idealno vreme kada možemo da ih konzumiramo i tada ne moramo da vodimo računa ni o količini unete hrane, što je velika prednost hrono ishrane. Izgladnjivanja, dakle, nema, ali je zato važno da znamo šta i kada da jedemo da bismo izvukli ono najbolje iz svake namirnice.
- Ujutro, do 11 sati, treba jesti kompleksan obrok, žitarice, hleb, masnoće, jaja, ali nikako ne treba popiti kafu pre ovakvog obroka. Učinite to isključivo posle doručka. Biljni čaj ujutro pravi baznu sredinu u organizmu i metabolizam počinje perfektno da funkcioniše. Trebalo bi napraviti pauzu od najmanje 4 sata između obroka, jer se tada najaktivnije stvara energija od unetih namirnica. Kasnije u toku dana ugljeni hidrati treba da budu daleko manje zastupljeni. U našem regionu konzumira se 120 kg hleba po glavi stanovnika godišnje, a prvi sledeći Evropljanin konzumira 30 kg. Najveću grešku napravićete ako uveče budete jeli ugljene hidrate, a to je ono što mi najčešće radimo. Oko 17 časova vrednost insulina je najmanja, pa možemo da jedemo voćni obrok ili neki slatkiš, a da to ne poremeti metabolizam. Uveče je moguće jesti i kasno, samo ukoliko ne unesemo nikakav ugljeni hidrat (nema sendviča, pice, pite, palačinki ...). Ukoliko neko odlazi na spavanje oko ponoći, može da ima kompletnu večeru i u 22 sata. Znači, najmanje sat do dva pre spavanja ne treba ništa jesti.
Ovakav način ishrane utiče na usporavanje procesa starenja. Dokazano je, kaže dr Gifing, da su ljudi sa manjim procentom masnoća zdraviji, a time i dugovečniji. Ustanovljeno je i da osobe koje su veći deo života bile gojazne, posle regulisanja težine, dostižu istu dugovečnost kao i svi koji nisu imali problem sa gojaznošću.
- Zdravlje i lepota direktno su povezani. Ako nam je uspostavljena ravnoteža u metabolizmu, hormonskoj aktivnosti i ukoliko nemamo manjak određenih, veoma bitnih minerala i vitamina u organizmu, onda će i naš fizički izgled biti daleko bolji. Pogrešne kombinacije hrane, kao i konzumiranje namirnica koje nam nikako ne odgovaraju, oduzimaju u velikoj meri zdrav i lep izgled. Koža ubrzano stari, pojavljuju se celulit i lokalne masne naslage. Dolazi i do poremećaja metabolizma, koji ne mora da bude očigledan do naših četrdesetih godina života.